Прочитај ми чланак
Званичници Европске уније инсистирају да Србија либерализује своје законе о генетски модификованој храни (ГМО), јер како се наводи у Извештају ЕК, српска регулатива није усклађена с европским стандардима
Важећим Законом о ГМО, наиме, у Србији су забрањени и производња и промет таквих производа, а у Министарству пољопривреде и заштите животне средине у припреми је нови закон који решава то питање, али за сада нико не жели да открива појединости.
– Национални програм усвајања законодавства ЕУ предвиђа усвајање новог закона о ГМО, али рок до када ће бити усвојен није предвиђен – наводе у том ресору и поручују да ће јавност кроз предвиђену процедуру бити упозната с предлозима за измену актуелног закона.
Према основним одредбама актуелног Закона о ГМО, ниједан модификован живи организам као ни производ од генетски модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији наше земље.
Међутим, представник Делегације ЕУ у Београду Фрејк Јанмат истакао је прошле седмице, представљајући извештај о напретку Србије за 2014, да регулатива везана за ГМО у Србији није усклађена с европском, а да је уједно и услов за чланство Србије у Светској трговинској организацији (СТО).
Народни референдум
Шеварлић се залаже за општенародни референдум на коме би се грађани изјашњавали за мораторијум на ГМО у Србији за наредних 20 година прецизирајући да се то односи на промет, узгој и укључивање у слободну производњу генетски модификоване хране.
– Закони ЕУ подразумевају строго тестирање и етикетирање ГМО производа, а државе саме могу да одлуче да ли ће се гајити ГМО на њиховој територији – подвукао је Јанмат.
Реакције на сам помен евентуалне дозволе промета ГМО на територији Србије до сада су биле веома бурне и пре свега су долазиле од еколошких и невладиних организација које су у више наврата организовале и протесте захтевајући увођење мораторијума на промет и коришћење генетски модификоване хране у Србији.
Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну, за „Вести“ каже да у документима СТО нигде изричито не стоји да се чланство условљава обавезом промета ГМО, али стоји да ниједна држава чланица нема право забране промета производа уколико нема доказе да су они штетни. Како истиче, прикупљање тих доказа траје деценијама и изузетно је скупо.
Скупи докази: Миладин Шеварлић
Шеварлић каже да је познато да много уређеније и јаче земље од Србије имају доста проблема да се одбране од веома нападне либерализације ГМО и хране на бази тих сировина, тврдећи да се у позадини налази велики политички притисак и моћан финансијски лоби ГМО компанија.
– Притисци из Европске уније су велики и већи су на земље кандидате него на чланице. На Србију се врши притисак, а рецимо Мађарска, која је чланица ЕУ, изменила је Устав да би се заштитила од ГМО хране, али и од продаје пољопривредног земљишта странцима – каже др Шеварлић.
Он је упозорио да би отварање тржишта Србије за ГМО производе донело не само негативне последице по здравље становништва, већ и економску штету по основу пласмана ГМО семена.
– Србија нема ниједан разлог да прихвати условљавања из ЕУ – подвлачи др Шеварлић.
Продају веру за вечеру
Моћне ГМО компаније, али и званичници ЕУ траже да предамо својих пет милијарди евра вредно тржиште и да уништимо своју производњу, своје компаније, и да све то препустимо њима. На томе раде и лобисти у Србији, а то су корумпирани политичари, јефтино плаћени новинари, професори универзитета и научни радници који продају веру за вечеру, каже др Шеварлић.
С друге стране Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, каже да треба бити веома мудар у вези с овим питањем.
– Будући да је шанса српске пољопривреде везана за Руску Федерацију, требало би да се види шта они мисле о томе. Ако кажу да таква храна нема прођу на том великом тржишту, онда свакако не треба ни да размишљамо о томе. С друге стране ако мисле другачије, онда и ми морамо поразмислити – каже Павловић.
Он каже да у нашим законима лепо пише да је код нас забрањен промет и производња, али ствари у пракси стоје другачије.
– Чињеница је да немамо ефикасну контролу шта и како увозимо из белог света, на пример увозимо месо из Бразила, а знамо да се тамо стока храни ГМО храном. Дакле, морамо да водимо рачуна шта нам се дешава у пракси – каже Павловић.
У Србији постоји Декларација против ГМО, коју је до сада усвојило близу 110 градова и општина, а увођењу такве робе на тржиште противи се и добар део стручне јавности. Експерти углавном сматрају да не треба журити са изменама Закона о ГМО и да Србија треба да штити своју репутацију произвођача квалитетне хране.
Агроекономски стручњак Милан Простран сматра да Србија не треба да жури са изменом Закона о ГМО јер још неколико година неће бити чланица ЕУ.
– Морамо да одбранимо наш закон и наше стратешке интересе. Србија је стекла репутацију у производњи квалитетних производа, али без ГМО – истиче Простран.
ГМО изазива туморе и неплодност
Сва истраживања која су вршена у лабораторијама на Истоку и Западу показују да се код експерименталних пацова који су јели генетски модификоване биљке, већ у другој и наредним генерацијама јавља низ проблема, од алергија до отежаног рада неких органа, појава тумора и неплодности. Ако се ови налази пројектују на људе, да се закључити да ће се негативне последице употребе ГМО појавити за већ око 75-100 година, сматрају стручњаци.
