НОВЕ РУПЕ у антируском фронту

23:35 17.10.2014.

Управо је антируски курс Запада постао катализатор развоја веза Русије са низом држава ЕУ у енергетској области.

Општа антируска палета боја којом руководство ЕУ и администрација САД која стоји иза њих жели да офарба Европу све више подсећа на „постељину из комадића”. На мапи ЕУ множе се жаришта унутрашњег отпора том курсу – а то је посебно приметно у позадини грозничавих покушаја власти у Бриселу да натерају Србију и друге земље кандидате да се придруже антируским санкцијама. Следећи доказ овога, постала је припрема руско-словачког дугорочног споразума о испорукама руске нафте Словачкој.

Према подацима министарства привреде Словачке, документ је предвиђен за период до 31. децембра 2029. године. Документ је већ добио одобрење владе Словачке. Параметри споразума предвиђају испоруку до шест милиона тона (43 милиона барела) нафте годишње. Поред тога, предвиђа се и транзит преко територије Словачке, аналогне количине нафте у друге земље-чланице ЕУ. [1] Како је наглашено у тексту документа, Споразумом су утврђени услови „у складу са законодавством држава-страна за снабдевање руском нафтом Словачке Републике у обиму до 6 милиона тона нафте годишње”. Према подацима из 2013. године преко нафтовода Дружба доставке нафте из Русије у Словачку Републику износиле су 5,8 милиона тона. [2]

НОВИ ПАРАДОКС

Међутим, чак ни ови значајни обими не представљају коначне показатеље. Према подацима Министарства за економски развој Русије, током консултација две стране су констатовале могућност обезбеђења тога да у случају техничких могућности и потписаних споразума између два субјекта, обими испоруке могу превазићи износ од шест милиона тона нафте годишње.

О аутору

Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.

Важно је напоменути да је тачно пре 50 година одржана званична церемонија отварања нафтовода Дружба – највећег у свету система магистралних нафтовода, преко којих у Европу стиже руска нафта.

У вези са тим потребно је истаћи један кључ који олакшава разумевање настале ситуације у Европској унији. Управо је антируски курс Запада, ма колико то парадоксално изгледало, постао катализатор развоја узајамних веза Русије са низом држава ЕУ у енергетској области.

Одбијање украјинске стране да поштује раније потписане споразуме са Русијом у гасној сфери и недвосмислена претња да ће почети крађу руског гаса предвиђеног за транзитне испоруке у Европу, довеле су Европљане на ивицу енергетског колапса са горивом.

Конкретно, ова ситуација је довела до смањења испорука за 50 одсто, по систему гасовода у оквирима словачког гасног оператера Slovensky Plynarensky Priemysel (SPP).

Притом је Братислава под жестоким притиском Брисела била принуђена да се сагласи на реверсне испоруке гаса Украјини. Ове испоруке су почеле у септембру текуће године. [3]

Према подацима агенције ЕУ Еустреам, од 1. до 24. септембра достава гаса у Украјину преко Словачке износила је око 618 милиона кубних метара природног гаса. Укупан обим испорука гаса у Украјину из Европе у истом периоду, износио је 798 милиона кубних метара.

На тај начин је управо Словачка постала у септембру главни енергетски „донатор” Украјине у условима када су испоруке самим словачким објектима смањене за половину. „До пада испорука је дошло након тога кад је Словачка почела да пумпа природни гас у Украјину по наређењу ЕУ”, морала је да призна чак и француска информативна агенција АФП. [4]

ЗАВИСНОСТ ОД ГАСА

Такви су парадокси данашње „енергетске безбедности” Европе – коју је већ време назвати “енергетским уценама” руководства ЕУ. Мађарска је већ одбила да игра улогу гасне „краве дојиље” за Украјину, прекинувши крајем септембра реверсне испоруке гаса Кијеву. Одговарајући споразум потписала је још у марту 2013. године мађарска компанија FGSZ. У садашњој изјави компаније каже се да је, ради обезбеђења безбедности испорука и очувања баланса мреже, било неопходно променити правац рада гасовода Testveriseg и конфигирисати га тако да ради на снабдевању унутрашњег тржишта. Строго говорећи, оваква клаузула је постојала и у тексту документа из 2013. године. Она је гласила да ће испоруке гаса из Словачке у Украјину зависити од текућих комерцијалних и техничких услова. [5]

Да напоменемо да је достава руског гаса у Европу остваривана путем неколико магистралних гасовода – по Ужгородском и Балканском коридору, гасоводом Јамал-Европа, Плави ток и Северни ток. Одговарајући гасоводи прелазе преко територија Пољске, Немачке, Белгије, Холандије, Румуније, Бугарске, Словачке, Чешке, Аустрије.

Енергетски сектор Европе ће у догледној будућности настављати да се ослања на руски природни гас, који ће све до 2030. године представљати значајан удео у структури европског баланса горивом – тако неутешне податке за јастребове из Брисела и Вашингтона дао је Тим Боермса, стручњак института Брукингс из Вашингтона. Према извештају који је обелоданио тај институт, констатује се да ће „руски гас бити веома конкурентан у Европи све до 2030. године”. „У принципу, анализа показује да се не догађа трансформација структуре баланса горива у Европи. Верујемо да ће бити значајан удео руског гаса у балансу горива у Европи“, на овај начин је прокоментарисао закључке извештаја стручњак Тим Боерсма. [6]

Као што видимо, Европа не може без руских енергената. И ту околност треба да имају у виду сви они који данас покушавају да седе на две столице или, још више, да направе избор у корист Брисела, а на штету Москве.