Прочитај ми чланак
„Шпигл“: Планиране немачко-руске консултације у Сочију неће бити одржане због украјинске кризе?
Немачко-руске владине консултације, које су ове године планиране за крај октобра у руском граду Сочи, неће бити одржане због става Москве према украјинској кризи, сазнаје немачки политички недељник „Шпигел“ у онлајн издању и пише да неће бити ни сусрета канцелара Ангеле Меркел и председника Русије Владимира Путина.
„Украјински конфликт је јасно погоршао расположење између Немачке и Русије. Зато неће бити одржан сусрет Путин-Меркелова. Због напете ситуације међувладине косултације немају смисла“, сазнаје „Шпигел“. У Берлину се каже да један сусрет, с обзиром на понашање Москве, не би имао смисла, преноси недељлник.
Владине консултације се одржавају по правилу паралелно са Петербуршким дијалогом, а многе невладине организације су већ отказале своје учешће на том дијалогу. Петербуршки дијалог је један дебатни форм кога су пре скоро деценију и по установили Путин и тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер. Тај дијалог је утемељен у циљу унапређења укупних немачко-руских односа, одржава се једном годишње, наизменично, у Русији и Немачкој.
Када је реч о том дијалогу, заменик шефа посланичког клуба демохришћана у Бундестагу Андреас Шокенхоф и експерт за спољну политику опозиционе партије Зелени Мари-Луизе Бек су крајем септембр, поводом перманентних напетости са Русијом, најавили да неће крајем октобра путовати у Сочи.
Политички магазин „Шпигел“ је недавно сазнао да је немачко Министарство иностраних послова у једној интерној анализи ситуације у Русији оцениило да се та земља, под вођством Путина, скоро у сваком погледу развила у аторитативну државу.
„Државна Дума „игра“ како Путин „свира“ и судство доноси Кремљу пријатне пресуде….“, наводи се у анализи Министарства иностраних послова у Берлину и додаје да је у Русији „корупција део система и да се против ње води само селективна борба“, пренео је „Шпигл“.
![sreder]()
Deutsche Welle: Шредер разуме Путина – и помало лобира
Може ли се Шредер, некада политичар од калибра, уопште узети за озбиљно када и даље тврди да је Путин чисти демократа, пита се немачка либерална штампа након Дана Русије, окупљања привредника чија је звезда био бивши канцелар.
Истраживање Немци против мешања у украјинску кризу
Више од половине становника Немачке (58%) сматра да Европска унија не сме да игра улогу у регулисању ситуације у Украјини, 36 одсто сматра да Европа треба да се меша, сведоче резултати истраживања јавног мњења које је спровела Међународна информативна агенција „Росија севодња“.
За испоруку хуманитарне помоћи се залаже 86 одсто Немаца, за мировну мисију 47 одсто, новчани кредит за украјинске власти је спремно да издвоји 41 одсто испитаника, а наоружавање Украјине одобрава 10 одсто.
24 одсто испитаника сматрају да свака земља ЕУ мора самостално да донесе одлуку о мешању у послове Украјине.
„Не ради се овде о кризи у Украјини, него о привреди“, рекао је социјалдемократа Ервин Селеринг, покрајински премијер Мекленбурга-Предње Помераније. У његовој покрајини – тачније у Ростоку, одржан је такозвани Дан Русије (Russlandtag), окупљање предузетника заинтересованих за добре економске односе са Русијом. Дуго се о томе дебатовало, протестовали су Зелени и делови владајућих демохришћана, протестовала је и пољска влада, али је Дан Русије на крају одржан.
И било је крцато – 450 гостију, преко сто шефова фирми, чији послови делом зависе од руско-немачке сарадње и страдају у време санкција. Руски амбасадор Владимир Грињин подсетио је домаћине (и немачку јавност) да 350.000 радних места у Немачкој зависи од сарадње са Русијом. Звезда дана био је бивши канцелар Герхард Шредер, који од политичког пензионисања лобира за руску привреду и шеф је надзорног одбора Северног тока. Његова главна порука је да са Москвом треба одржавати дијалог уместо конфронтације.
Штампа је пуна критика: „Да немачка привреда сама може да бира канцелара, онда би то вероватно био Шредер. Чак и данас. Или – посебно данас“, пише утицајни привредни лист Ханделсблат. Наводи се да је Шредер побрао аплаузе привредних патрона којима санкције наносе финансијску штету.
„Шредерова критика јесте оправдана, али је и јефтина. Јер он нити мора да преточи своје говоранције у реалну политику, нити заиста нуди праву реалполитичку алтернативу.“
Диселдорфски Рајнише пост пише да треба имати поштовања за лично пријатељство Шредера и Путина, као и за Шредерову изјаву да покушава да разуме руску политику и народ.
„Али код њега је прелаз између разумевања и одобравања превише магловит. Мото је: Путин не може да уради ништа лоше, само наше реакције могу бити лоше. Може ли се Шредер, некада политичар великог калибра, уопште више узети за озбиљно када и дан-данас тврди да је Путин чисти демократа – став који је први пут изнео пре неколико година. Али Шредер је бивши канцелар, његове речи још имају тежину. То би требало да га позове на уздржаност. Да и не помињемо сукоб интереса због Шредеровог положаја у руској гасној индустрији.“
Франкфуртер рундшау пише да североисточна покрајина Мекленбург (на Балтику и граници са Пољском) има посебно добре односе са руском привредом, тачније речено „руском државном привредом. Ове године је сарадња прослављена Даном Русије у Ростоку – заправо је то био Дан руских привредника у Мекленбургу.“ Диференцирано пише локални Остзе цајтунг из Ростока:
„Добро је да се 400 представника привреде из Немачке и Русије састало и разменило мишљења. У светлу распламсале кризе у Украјини разговор има више смисла од конфронтације.“ Лист наводи да је Дан Русије са једне стране протекао у неопходној дебати, али да је такође и пропустио велику шансу: „Састанак је нудио велики публицитет покрајинском премијеру Селерингу и бившем канцелару Шредеру (обојица социјалдемократе) да такође укажу на кршења људских права од стране Русије. Када, ако не сада? Дан Русије је последњих недеља постао много више од економске конференције малих и средњих привредника из две земље. То што нико ни речју није поменуо рецимо анексију Крима само ће ојачати Русију у њеним поступцима. Фатално је ако руски гости отпутују кући са осећајем да је сјајно овако како је.“
(Танјуг, Deutsche Welle, Глас Русије)
