Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изразио је уверење да би Срби и Албанци на Космету до 2025. године могли да постану пријатељи и савезници, али да то зависи од корака које ће представници политичких партија направити наредних неколико година.

Ђурић је на панелу „Срби и Албанци 2025. као пријатељи и савезници: како то постићи?“, другог дана Београдског безбедносног Форума, подсетио да очекивања у време почетка бриселског дијалога нису била тако висока и да циљеве, сада након потписивања споразума треба подићи на виши ниво.

„Бриселски споразум је постао нека врста ‘политичког бренда’ широм света, модел за решавање криза у другим местима у свету која пролазе кроз оно кроз шта смо ми прошли, споразум који је увод у нормализацију односа две стране какву би сви желели“, рекао је Ђурић.

Према његовим речима, Влада Србије је осим споразума направила још један велики корак напред – охрабрила је српску заједницу да уцествује на изборима и у институцијама што ће директно омогућити да има утицај на решавање проблема.

Срби су на Косову и Метохији први пут од 2008, односно након 1999, године масовно учествовали на изборима уз подршку Београда, рекао је Ђурић и додао да ће учешће српске заједнице у новој влади у Приштини допринети решавању практичних проблема и смањењу тензија.

Ђурић је навео да је Београд Бриселским споразумом регулисао питања катастра, енергетике, диплома, интегрисаног управљања прелазима, али да је непоходно да се разговара и о статусу хиљада људи запослених у локалној администрацији.

„Не могу а да не кажем да смо могли и много више да постигнемо кад би у Приштини имали партнера спремног да предузме неке кораке“, казао је Ђурић и додао да постоје и питања која се решавају у циљу добробити обе стране ван споразума, као што је сарадња привредних комора Србије и Косова, те да је Београд предложио отварање канцеларије за везу Привредне коморе у Приштини и Приштине у Београду, и да очекује да се то деси ускоро.

Влада Србије је посвећена томе да обезбеди миран свакодневни живот српске заједнице на Косову, рекао је Ђурић и додао да би на том путу требало искористити позитвне аспекте заједничке историје.

„Уз такав приступ, до 2025. можемо сигурно имати другачији однос“, рекао је Ђурић и навео да приче о статусу Косова не треба да буду у фокусу, већ свакодневни живот и решавање дневних проблема. Ђурић је додао и да је нормално да Србија стално понавља да је Косово део Србије.

 Према његовим речима, важно је да се приликом решавања проблема и стварању услова за нормализацију односа узму у обзир и захтеви локалне заједнице.

Курти: Косово није срце Србије

Лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти изјавио је да ће до помирења доћи када Србија буде признавала независност Косова и буде спремна да се суочава са својом злочиначком прошлошћу.

„Косово није срце Србије, које она жели понекад да подели, него истина Србије, коју она жели одувек да потисне“, рекао је Курти за најновији београдски недељник НИН.

Одговарајући на питање зашто захтева да води преговоре са Београдом, које не признаје и како види Заједницу српских општина (ЗСО) после тих преговора, он је казао да се противи „безусловним разговорима са Србијом о унутрашњим стварима Косова“.

 Курти је истакао да наставак дијалога не види као разговор с Београдом, него са радником и сељаком на Косову.

„Шта ће нам помирење између простих Албанаца и Срба на Косову? Дугорочни конфликт који је почео 19, а траје и у 21. веку, није сукоб између Албанаца и Срба него сукоб између албанског народа и државе Србије. И, овај сукоб није резултат тога што се нисмо упознали, па нам сада требају састанци и дијалог, као што неки у Бриселу мисле, него последица противречних интереса“, оценио је он.

Према његовим речима, требало би да почне отворени, демократски и друштвени дијалог са Србима на Космету, у коме ће човек и грађанин бити у центру пажње. Курти је навео и да је ЗСО плод склоности Београда да на Косову и Метохији формира неку врсту Републике Српске (у БиХ).
 
„Сви се сећамо да је (Слободан) Милошевић признао Босну ван Србије тек када је на Дејтонској конференцији Изетбеговић признао Србију унутар Босне. Сада (Александар) Вучић и (Ивица) Дачић желе да осигурају Србију унутар Космета. На тај начин, пројекат велике Србије из прошлог века се обнавља са мноштвом малих Србија наоколо“, рекао је Курти.

(vesti-online.com)

Ознаке: Аљбин Курти, албански политичари, Београдски безбедоносни форум, Космет, Марко Ђурић, срби на косову