Прочитај ми чланак
Масовни протести у Хонгконгу се настављају. Власти и протестанти оптужују једни друге за кршење поретка и претерану примену силе. О томе како светски медији осветљавају ове догађаје, о унутрашњим разлозима конфликта и могућој улози САД говоре експерти.
Прошле суботе демонстранти су започели у Хонгконгу акцију Occupy Central. Они су блокирали бизнис-центар града и покушали да се пробију у владин комплекс. У сукобима са полицијом на десетине људи је повређено, на десетине задржано. Демонстранти траже директне изборе градоначелника 7-милионског Хонгконга и у јуну су спровели десетодневни он-лајн референдум уз учешће око 800 хиљада људи, који Пекинг није признао.
САД су већ подржале захтев демонстраната, изјавивши да ће легитимност шефа администрације Хонгконга ојачати ако се народу пружи реални избор међу разним кандидатима. Ми подржавамо опште проширење права Хонгконга у складу са базичним законодавством. Подржавамо наде народа Хонгконга,– истакао је секретар за штампу председника САД Џош Ернест.
Водећи научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе РАН Александар Селицки сматра да у таквом ставу Вашингтона нема ништа зачуђујуће.
Одавно се суочавамо са тим да се став САД изражава у томе да је свака нова влада много боља од старе, када је реч о земљама које нису амерички савезници. Истовремено експерт је подвукао да се САД највероватније неће директно мешати у послове Хонгконга. Наравно, спољни фактор постоји. Али то није никаква агентура.
Према речима Салицког, може се говорити о информационом утицају. Сама тематика новости се у великој мери формира у САД. И америчке оцене често диктирају тон многим другим земљама, објаснио је експерт. У том погледу Салицки је подвукао паралелу између актуелних догађаја у Хонгконгу и кијевског мајдана с почетка ове године.
Нереди у Хонгконгу се осветљавају, између осталог у медијима, исто онако како су се осветљавали кијевски догађаји. Ту може да се говори о необјективном информисању (амерички медији), које формира за сада у великој мери светско јавно мњење.
Са њим се слаже директор Центра ШОС МГИМО Александар Лукин.
То је чисто унутрашњи конфликт, који се одавно развијао. Могуће да га је неко на Западу осветљавао у корист демонстраната, али у принципу то је застарели конфликт који је започео још крајем колонијалног периода, када је Енглеска планирала предају Хонгконга Кини.
Према његовом мишљењу, актуелни немири су везани за то што се осетни део хонгконшког друштва залаже за демократизацију политичког система, између осталог за директне изборе читавог руковдства, па и шефа администрације. Сада руководство бира именовани колегијум бирача, што осигурава доминацију оних који подржавају политику централне владе. Ипак по документу који је био потписан још приликом предаје Хонгконга Кини од стране Велике Британије, 2017. године на овој територији треба да буду директни избори за шефа администрације.
Пошто се овај рок приближава, било је усвојено одговарајуће законодавство. Централна влада се одлучила на одређене уступке – она је заиста учинила изборе директним. Али опозиција је све једно остала незадовољна, зато што кандидати треба да буду утврђени, они треба да прођу кроз „сито“ изборне комисије, где већину чине пропекиншки представници. Тачније, Пекинг је пристао на директне изборе, али каже да лоше кандидате неће дозволити.
Допустити директне изборе са неограниченим бројем кандидата значи допустити да ће тамо можда бити неки лидер који се залаже за демократизацију читаве Кине, и то може да постане заразан пример, подвукао је Лукин.
Истовремено Салицки сматра да Пекинг и Хонгконг могу да нађу решење које свима одговара. Они ће наћи компромис. Реч је о питањима непринципијалним за управљање овом територијом, којом и не треба превише управљати.
Хонгконг је најлибералнији део читаве Азије, и тежње ка демократизацији тамо су јаке. Али број људи који се залажу за очување стабилности у Хонгконгу и бројност присталица Occupy Central, наравно, неупоредиви су. Мислим да ће за недељу-две ови немири утихнути.
Америчке политичке технологије сада и у Хонгконгу?
Хонгконг су потресли масовни протести против политике централне власти Кинеске Народне Републике. Порекло догађаја, општи сценарио дејстава и захтева демонстраната веома напомиње на ружичасте, наранџасте и остале револуције, сматрају експерти и виде у догађајима у Кини траг америчких политичких технолога.
Стратегија безбедности Вашингтона подразумева очување хегемоније САД у свету. Као последица – све потенцијалне конкуренте треба уклонити на овај или онај начин. А власт у таквој земљи треба да се налази под строгом контролом Беле куће. За Русију су припремили Украјину, а за Кину изгледа Хонгконг. Сваки развој ситуације повољан је за Вашингтон, сматра заменик директора Института за земље Азије и Африке Московског државног универзитета Ломоносов Андреј Карнејев.
Наравно, нико нема директне доказе, али Хонгконг је врло вестернизовани део Кине, бивша колонија Велике Британије. Не може, такође, да се не обрати пажња ни на то како су се практично синхроно и у Источној Европи – у Украјини – развијали догађаји у последњих месец дана. То може да се разматра као неки одговор на покушај Русије и других земаља постсовјетског простора да развијају интеграционе везе. И на Далеком Истоку у контексту озбиљних противречности између САД и Кине не може да се не искључи сценарио када кинеском руководству покушавају да покажу да и на њих може да се утиче, да постоје полуге да се дејствује на стабилни развој Кине.
Повод за демонстрације становника Хонгконга била је одлука Пекинга о томе да кандидате на локалним изборима утврђују пекиншке власти. Демонстранти захтевају више деморактије и одржавање правих локалних избора. Ако Пекинг донесе одлуку о оштром гушењу отпора, Вашингтон тешко да ће послати авионе ради успостављања демократије у Кини, сматра руководилац Центра за проучавање Југоисточне Азије, Аустралије и Океаније Института за оријенталистику Руске академије наука Дмитриј Мосјаков.
То је у великој мери инспририсани наступ, сасвим очигледно. Сасвим је очигледно да САД показују Кини да имају врло озбиљне полуге утицаја на ситуацију у овој земљи. То је као нови изазов кинеским властима. Или ће их они растерати, као што је било на тргу Тенанмен 1989. године, и тада ће Американци рећи: гледајте какав је тамо режим који убија борце за демократију. Или ће покушати да ступе са њима у контакт, али овде је опасност у томе што ће се све пребацити на Шангај и на друге кинеске градове. И то више неће бити проблем Хонгконга, већ проблем Кине. Највероватније Бела кућа користи ову чињеницу као повод да прекори кинеске власти и да их оптужи за диктатуру. Али сама чињеница појаве протеста у време када су економски напредак и јачање политичког ауторитета Кине почели да прете хегемонији САД, наводи на размишљање коме то користи.
Против протестног покрета иступила је бизнис-заједница. Хонгког је у првом реду светски бизнис-центар. Протести могу да нанасу велики ударац економији и репутацији Хонгконга. Као последица може да се смањи број радних места и укупна атрактивност града за озбиљне инвестиције. Као одговор на протесте шест великих индустријских компанија решило је да формира свој покрет. И по могућности да заштити интересе Хонгконга, како их они виде, истакао је Воскресенски.
(Глас Русије)
