Прочитај ми чланак
Србија није више у фокушу интересовања Сједињених Америчких Држава јер је стабилна, оцењују у изјавама Тањугу учесници четвртог Београдског безбедносног форума.
Џим Серока
Скуп „Европа 2014: Крај и/или нови почетак?“, који је данас почео, трајаће три дана и на њему учествује велики број политичара и експерата за спољну политику и безбедност из Србије, региона и света.
Предавач за политику и међународне односе Колеџа Емануел Универзитета Кембриџ Ајши Заракол, учесница сесији на тему „Сећање и историјске аналогије у светској политици“, тврди да је Вашингтон тренутно заокупљен актуелним кризама, те да су оне сада приоритети америчке спољне политике.
„У жижи интересовања САД нису ни Србија, ни источна Европа. САД игноришу све земље које су стабилне“, оценила је Заракол.
С таквим мишљењем слаже се и профешор политичких наука Универзитета Оберн из САД Џим Серока, који учествује на панелу „Сећање и (не)сигурност у бившој Југославији“, и који је за Тањуг изјавио да је то што Србија није више у фокусу Вашингтона, добро јер Београду даје могућност да лакше и слободније одговори на изазове.
Учесници форума оценили су и да ни САД ни Русија нису више оно што су некада биле по питању силе, ни материјално, а ни идеолошки.
Барак и Мишел Обама са Томиславом и Драгицом Николић
„Имаћемо будућност са тензијама, али не како је то било раније у хладном рату. Биће више хаотично, јер има пуно играча, и невладиних. Хладни рат је био лош, али је постојао неки ред“, рекла је Заракол.
Ивер Нојман, професор Лондонске школе економије, који је отворио Београдски безбедносни форум, рекао је да страхује за будућност Русије као велике силе, посебно зато што, како казе, последњих месеци Москва покушава да се прикаже као велика сила изван својих граница.
То је разлог за забринутост, каже, Нојман, јер је свет у украјинској кризи перципирао Русију, али не као велику силу која има утицај на светски ред и са тежњом да буде корисна по мир.
Виши истраживач и сарадник Данског института за међународне студије Ханс Морицен сматра да криза у Украјини не утиче толико на Србију и Западни Балкан колико на балтичке земље и Пољску.
Коментаришући украјинску кризу, Морицен је казао да примећује како Србија успева да се држи неутрално по том питању.
„Србија има добре односе са Русијом, везује их историја, а пошто део грађана жели да уђе у ЕУ и НАТО, успева за сада да остане неутрална“, рекао је Морицен.
Упитан да ли Србија може дугорочно остати неутрална, Џим Серока је оценио да таква позиција није лоша и истакао да неутралност Србије не утиче на безбедност ЕУ и НАТО.
Серока је указао да је Србија битна за безбедност на Балкану, додајући да без ње нема безбедносног решења.
Балкан потенцијално тло за регрутовање терориста
И Александар Саздовски, заменик председника невладине организација „Јединствена Македонија“, сматра да је Западни Балкан фактор стабилности у Европи у великој мери.
„Постаје све јасније да је Балкан потенцијално тло за регрутовање потенцијалних терориста. Балкан има политичке, социјалне економске проблеме, који су подлога за привлачење таквих људи. Уверен сам да се треба посветити социо-економским проблемима на Балкану, као што су сиромаштво, образовање и слично како би се спречила подршка таквих екстремних покрета, уместо да се приђе проблему када настане“, поручио је он.
Ханс Морицен је оценио да је Западни Балкан релативни фактор стабилности у Европи, која се прилично споро шири ка Србији.
„За улазак у ЕУ биће потребно време, можда и претходно чланство у НАТО“, истакао је Морицен.
Учесници
На првом панелу на тему „Теоретисање о сећању/безбедносна мрежа“, осим Морицена учествовали су Александрија Инес, предавач на међународним односима Универзитета Источна Англија, Јелена Суботић, ванредни професор на одељењу за политичке науке Државног универзитета Џорџија, Урбан Јакша, стидендиста докторских студија Универзитета Јорк.
На другом панелу учествовали су Елизавета Гауфман, предавач Универзитета Еберхард Карлс у Тибингену, Доминика Вознијак, стипендиста Факултета за новинарство и политичке науке Универзитета у Варшави, као и Јелена Суботић.
На трећем панелу скупа поред Сероке и Саздоновског, учествовали су Леа Дејвид, постдокторски стипендиста Шторлиц института за истраживање холокауста, Калина Јорданова, докторант универзитетског Колеџа у Лондону и Петра Ротер, ванредни професор за међународне односе Универзитета у Љубљани.
Београдски безбедносни форум, у организацији Београдског фонда за политичку изузетност, Европског покрета у Србији и Београдског центра за безбедносну политику, који је окупио 450 учсника, траје до 2. октобра.
Форум, чији је Тањуг медијски покровитељ, ове године је, наводе организатори, привукао досад највећу пажњу публике из Србије и иностранства, а организовали су га Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику.
(Блиц)
