Прочитај ми чланак

МАРКО МИЛОШЕВИЋ: Слобу би обесили на Теразијама да је спровео приватизацију као од 2000.

0

Marko-Milosevic

Милошевића су продали пријатељи. Продали су свог шефа, његове идеје и своју част зарад политичког интереса, каже Милошевић.

„Никоме се у Србији нисам замерио, пословима који ми се приписују – нисам се бавио, а земљу сам напустио због безбедности породице“, каже Марко Милошевић, син некадашњег председника Савезне Републике Југославије и хашког оптуженика Слободана Милошевића у ексклузивном интервјуу за недељник Афера.

Поздравите душебрижнике, каже Марко Милошевић, и поручите им да се не секирају, добро сам и здраво и живим нормалан живот. Немам никакав бизнис каже Марко, за бизнис је потребан новац, а тврди да нема никакве приходе. А некада, породица Милошевић је имала много пријатеља, каже Марко – ако има нешто позитивно у целој ствари, онда је то што сам се решио улизица.

„Један део њих се понео као и Вук Бранковић пре шест векова. Продали су свог шефа, његове идеје и своју част зарад политичког интереса. Такви продају веру за вечеру. То довољно говори о каквим је људима реч, ако се уопште тако могу назвати. Сада око себе и за своје пријатеље имам само оне које сам заувек таквима и сматрао и које сам за пријатеље желео“, рекао је Милошевић. Нека хране своју децу свим тим парама за које кажу да смо склонили и покрали, а ја им поклањам све што нађу, додаје Марко Милошевић. Ја сам једину корист што ми је отац би Слободан Милошевић, имао док сам се бавио аутобилизмом, наводи Марко за недељник Аферу.

„Спонзори су се сами нудили и утркивали ко ће преко мене да се рекламира. Да ли је то криминал? Или је неморално? Да је мој отац, спровео приватизацију, као што је спроведена од 2000-те, обесили би га на Теразијама,“ каже Марко Милошевић. А свог оца сматра најбољим на свету. „Родитеље не бирамо. Ја сам имао срећу. Мени је Слободан Милошевић отац. Као отац, био је најбољи кога сам могао и да замислим и свакако, бољи него што сам заслуживао.Њему остаје слава, а мени света успомена и доживотна рана“.

(Недељник Афера)