Прочитај ми чланак

Како је пропао српски пасуљ: Пребранац, али из Киргистана

0

pasulj

Од када нема војске и великих фабрика, све се мање производи домаћи пасуљ.

Српски пребранац припрема се од пасуља из Азије. Домаћег пасуља нема ни у радњама, ни на пијацама, а све га је мање и на њивама.

– Потрошња пасуља значајно је пала, јер су нестали велики потрошачи. Највећи је била армија, која је била огромна, а затим и друштвене кухиње у великим компанијама у којима се три пута недељно спремао пасуљ. Данас је војска више него десеткована, не служи се војни рок као некад, велике фабрике већ дуго не постоје, болнице су сиромашне и празник је када пацијенти добију пасуљ, а ни школе и обданишта га не троше као некад – каже Милан Простран, агроекономиста.

Од тренутка када је престала масовна потрошња пасуља, постало је исплативије увозити га, него гајити.

– Пасуљ је некада гајен као међуусев, између кукуруза. Данас се ни кукуруз ни пасуљ више не беру ручно, него комбајном и овакав начин производње је замро. Докле год буде јефтиног увоза са истока, мало ко ће се одлучити да га гаји – каже Простран.

У Привредној комори Србије објашњавају да произвођачи у Србији малу производњу правдају њеном нерентабилношћу и наводе да је у 2013. години произведено 33.786 тона пасуља, док је на увоз потрошено 11.5 милиона долара.

Све је мање домаћег градиштанца, а и некада најпознатији пасуљ из Тетова, који је овде одомаћен, права је реткост на тржишту Србије. Изузетно мала количина се увози из Македоније и веома га је тешко наћи у трговинама.

– Увознички лоби јачи је од нас. Смањене су количине, немамо рентабилност да сејемо као некада. Увозни пасуљ јефтинији је него домаћи, па народ купује оно што може да купи. Квалитет не може да се мери уопште. Нико не зна колико је дуго стајао у магацину, колико му времена треба да дође. Чим дуго мора да се кува, његова старост је преко две године – каже Младен Жужа, председник “Тополовачких пасуљара“.

Трговци не крију да беже од домаћег пасуља, јер је чак и уз трошкове превоза, јефтинији онај који стиже из Кине.

– Када налетимо на домаћи или македонски пасуљ произвођачи или накупци траже нам по 350 или 400 динара за килограм, што значи да би у радњи био прескуп. Зато смо осуђени на увоз из Бугарске, која нам најчешће продаје пасуљ из Киргистана – каже Стефан Секулић, власник једне приватне трговинске радње из Београда.

(Блиц)