Прочитај ми чланак
У последњој акцији полиција на Косову је ухапсила 15 особа осумњичених за кривична дела против безбедности, а међу ухапшенима су и политичар Фуад Рамићи, председник партије Исламски покрет јединства, али и имам Велике џамије у Приштини Шефћет Краснићи, који је немало пре тога био саслушан у полицији.
Имам Шефћет Краснићи терети се за подстрекивање радикалних струја, као и за садржај својих предавања као професор на Факултету теологије у Приштини, преносе медији. Раније је у његовом ауту пронађен арсенал оружја, а медији наводе да је Краснићи био пријатељ са многим јавним личностима, али и појединим политичарима у Приштини, као и са градоначелницима.
Саша Рашић, заменик министра унутрашњих послова Косова, каже да је последња акција хапшења само једна у низу оних које косовска полиција већ дуже време спроводи са циљем да се сузбије верски екстремизам, тј. исламски екстремизам.
– Трудимо се да спречимо одлазак држављана Косова у Сирију и Ирак, што је нешто што је забележено као појава не само овде, већ и шире у региону. Делујемо превентивно, у смислу опажања и превенције одређених терористичких активности – каже Рашић.
Исламским екстремиситима придружују се младићи у 20-им годинама живота, али је њихова индоктринација почела много раније.
– Сама појава је последица нечега што се дешавало много раније. Уколико урадите анализу, односно профил људи који су отишли у Сирију или који су се вратили са ратишта или који оних коју су регрутовани за те сврхе, може се видети да они имају 20 до 25 година. Значи, неко је њих индоктринирао давно, пре десетак година. То је последица нечега што се десило после 1999. године, када су на Косово ушле одређене невладине организације које су имале за циљ исламизацију косовског друштва са циљем да потенцијално створе одређену базу која ће служити њиховим циљевима, а то је у овом случају тероризам – објашњава Рашић.
Он истиче да је косовско друштво секуларно, а да су „косовска влада и министарство унутрашњих послова одлучни да се изборе са свим врстама екстремизма“.
– Полиција ће наставити да ради свој посао у том смеру, пре свега на спречавању одређених терористичких активности. Међутим, због распуштања парламента нисмо успели да усвојимо закон о ратовању у иностранству којим се криминализује та појава, то јест квалификације овог дела. Наставићемо да предузимамо све мере, али ћемо поштовати људска и верских права. Полиција не хапси сваког ко има браду и практикује исламску религију. То чинимо када имамо конкретне информације и доказе да постоји претња за безбедност на Косову – каже Рашић.
Према Предлогу закона за учешће у ратовима у иностранству који имају терористичке конотације запрећена је казна од 15 година затвора.
Претње смрћу
Није познато да је ико од чланова косовске владе био изложен нападима или претњама радикалних муслиманских група, али новинари који извештавају о томе – јесу.
Шеф Оебса у Приштини амбасадор Жан Клод Шлумберже и Оебсова представница за слободу медија Дуња Мијатовић изразили су забринутост за безбедност новинара и осудили последњу у серији претњи смрћу Артану Харачији. То је други албански новинар који је добио такве претње. Почетком септембра сличне претње су упућене Висару Дурићију, новинару „Експреса“, након што је објављено неколико његових текстова у којима је расветљавао и критиковао активности радикалних исламиста на Косову.
– Апсолутно је неприхватљиво да новинари буду изложени сталном притиску и претњама смрћу. Позивам органе за спровођење закона да учине све што је у њиховој моћи како би осигурали да они који представљају претњу људским правима и слободама, као и безбедности новинара, буду приведени правди – рекао је Шлумберже.
