Прочитај ми чланак

ХРВАТСКИ КОНЗУЛАТ ШИКАНИРА СРБЕ: Две личне карте и два пребивалишта

0

-mbasada

Прогнани Срби из Хрватске тврде да хрватски конзулати у Београду и Суботици не поштују сопствени закон о пребивалишту

Душко Илијашевић је 2. септембра отишао у конзулат Хрватске у Београду, како би предао документа, намеравајући да наредних пет година задржи хрватску личну карту, поред српске, на основу потврде о запослењу.

– Када сам дошао на ред, службеница конзулата ми је рекла да не могу на основу тог документа о запослењу да остварим право на привремени одлазак изван Хрватске на пет година – прича четрдесетосмогодишњи Душко, прогнан 1995. године.

Он живи и ради у Београду, али, истовремено, није заборавио Книн. Тамо има кућу и имање чији је власник. И, два пребивалишта. У Београду и Книну.

– Желим да обновим ту кућу и да водим жену и децу у Книн када ја то хоћу. Дипломирао сам електротехнику у Сплиту и волео бих да радим у Книну када би ми неко тамо понудио посао. Али, овако сам принуђен да живим и радим у Београду – каже Илијашевић.

Председник Коалиције удружења избеглица и народни посланик Миодраг Линта објашњава да се са проблемом са којим се суочава Илијашевић, сусреће још много људи.

– Према нашим рачуницама, у Србији живи око 300.000 протераних Срба из Хрватске и највећи број њих тамо има имовину, одузете станове, земљу… Један део њих поседује важећу хрватску личну карту. Сматрамо да су службеници у хрватским конзулатима у Србији дужни да поштују сопствени закон о пребивалишту. То значи да примају захтеве за привремени одлазак изван Хрватске на пет година, на основу једног од шест услова прописаних законом – објашњава Линта.

Према његовим речима, хрватски закон о пребивалишту омогућава свим хрватским грађанима који живе у иностранству, а имају важећу хрватску личну карту, да пријаве такозвани привремени одлазак из Хрватске на пет година. То практично значи да поред српске личне карте, могу на легалан начин задржати и хрватску личну карту. Хрватски закон о пребивалишту, који је ступио на снагу крајем 2012. године, омогућава право на два пребивалишта и две личне карте.

– Закон тражи да сваки хрватски држављанин достави један од шест разлога зашто живи у иностранству, са важећом хрватском личном картом. Породице које су у поступку обнове својих кућа, достављају копију захтева за обнову. Други услов је да породице које су у поступку стамбеног збрињавања, достављају копију захтева за стамбено збрињавање. Грађани који су запослени у Србији, достављају потврду о запослењу. Четврти разлог је лечење. Грађани који се лече у Србији, треба да доставе потврду и печат од свог лекара. Млади људи који су на школовању, треба да предају потврду о школовању. Шести разлог је изјава о издржавању за незапослене, као и за старе и немоћне особе – прецизира Линта, подсећајући да је 6. јуна ове године доставио отворено писмо хрватском премијеру Зорану Милановићу у којем је тражио да службеници у полицијским станицама у Хрватској, као и службеници у конзулатима у Београду и Суботици, престану са кршењем Закона о пребивалишту.

Линта тврди да службеници хрватских конзулата у Србији одбијају да приме захтеве за привремени одлазак из Хрватске на пет година, без обзира на то што грађани нуде један од поменутих шест разлога.

– У име Зорана Милановића стигао ми је одговор од министра полиције Хрватске Ранка Остојића. Он је потврдио да сви хрватски држављани који живе у иностранству, имају право да подносе захтеве за привремени одлазак. Односно, да на легалан начин задрже две личне карте – и српску и хрватску. Министар Остојић је такође навео да је МУП Хрватске послао упутства полицијским станицама у Хрватској, као и министарству спољних послова Хрватске да та упутства проследе даље свим дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству, са циљем да се поштује хрватски закон о пребивалишту – истиче Линта.

Али, службеници у хрватским конзулатима примају само захтеве на основу обнове и збрињавања, односно – само прва два, од шест захтева.

Због тога је Линта послао писмо хрватској министарки спољних послова Весни Пусић у којем је захтевао да се и хрватски конзулати у Србији придржавају закона и упута, те да примају један од шест захтева.

– Госпођи Пусић сам прво писмо послао 20. августа, када сам навео да се службеници у хрватским конзулатима у Београду и Суботици понашају незаконито. Министарство спољних послова Хрватске је одговорило већ сутрадан, демантујући моје наводе. Али, ја сам упутио ново писмо госпођи Пусић, почетком септембра, где сам навео примере прогнаних Срба којима хрватски службеници у конзулатима у Србији и даље одбијају да приме захтев за привремени одлазак из Хрватске на основу потврда о запослењу, школовању, лечењу и издржавању. Душко Илијашевић је само један од њих – указује Линта.

Док председник Коалиције удружења избеглица чека на нови одговор од госпође Пусић, у хрватском конзулату у Београду нису желели да коментаришу оптужбе Миодрага Линте.

 

(Politika)