Прочитај ми чланак
(Синиша Љепојевић)
Шкоти су пустили духа из боце, политичка чаша – не само Британије него и целог Запада – већ је разбијена
Грађани Шкотске су кредибилном већином – 11 одсто – и масовним одзивом на референдуму одлучили да остану део Велике Британије и Уједињеног Краљевства. Британија је за сада опстала, али прави проблеми тек долазе и врло је неизвесно како ће се ствари даље развијати и како ће убудуће изгледати Краљевство. За сада је само извесно да Британија више никада неће бити она држава каква је до сада била. Шкотски референдум је јавно разоткрио дубину кризе савремене Британије.
ОБЕЋАЊА КОЈА СУ ПРОБУДИЛА ЕНГЛЕЗЕ
Централна влада у Лондону је практично у последњи час кренула у веома агресивну кампања против независности Шкотске јер се схватило да је већинско расположење Шкотланђана за отцепљење. И онда су, поред кампања застрашивања и уцена, кренула обећања премијера Дејвида Камерона и његове влада да ће Шкотска добити још већа овлашћења, скоро да је независна држава, али се само тако неће звати, а понајвише су обећана додатна средства, још више пара. Верује се да је управо то у последњем моменту утицало на гласање на референдуму и зато прави проблеми тек сада почињу – да ли ће Камерон и његова влада моћи да испуне дата обећања. Како сада ствари стоје, мало је вероватно да ће та обећања бити испуњена. Сада свој глас диже Енглеска, а и Велс је наговестио да и Велшани желе додатни новац и већа права која су обећана Шкотима. О свему што је премијер Камерон обећао Шкотима, а јавност у Енглеској још увек не зна шта је све обећавано, мора да расправља парлемент у Вестминстеру, а то неће бити баш онако како је Камерон обећао.
У Парламенту, упркос партијским задацима, већину посланика чине Енглези, а они већ наговештавају да неће прихватити Камеронова обећања. Већ се поставља питање ко ће да плати све то што је обећано. Наравно, нема ко други него Енглези, а они, ако је судити према већ покренутој кампањи у Енглеској, не желе да својим новцем финансирају Шкотланђане, чиме, како верују, себе као највећу нацију у Британији стављају у подређен положај. Како ће Шкотланђани реаговати када схвате да обећања неће бити испуњена, да су дакле обманути, и каква ће генерална реакција бити Енглеске? То су кључна питања која ће одредити судбину Велике Британије.
Британска влада је већ наговестила да ће испуњавање датих обећања бити одложено најраније до марта идуће године, а у парламенту би расправа требало да почне у јануару идуће године. У Енглеској је већ најављено да обећања не могу бити прихваћена, али најважније је нешто друго. Енглеска, у условима обећане још веће самосталности Шкотске и додатног финансирања, сада тражи да и она има свој парламент и права која има Шкотска. Енглески парламент подразумева и владу Енглеске. Како ће онда изгледати Велика Британија? Уосталом, Шкота има нешто преко четири милиона, а Енглеза 48 милиона.
ДУБИНА БРИТАНСКЕ КРИЗЕ
И не само то, северни део Енглеске већ тражи да и они имају свој регионални парламент. Шкотски референдум јесте за сада очувао Велику Британију, али је пробудио Енглеску, и то би могао бити највећи проблем. Енглези кажу да њих нико ништа није питао, а на крају они треба да плате за сва дата обећања. То, већ се јавно говори, неће проћи. У том светлу, мада звучи апсурдно, исход референдума у Шкотској је и најгоре решење. Мање зло у постојећима околностима би било да је Шкотска гласала за независност, била би јаснија ситуација. Овако, пробуђена је Енглеска, којој је много теже дати велика обећања. Што би рекао легендарни Винстон Черчил, ово је само крај почетка.
Референдум у Шкотској је, без обзира на његов резултат, пре свега разоткрио дубину политичке кризе савремене Британије и упозорио политичку елиту да актуелна политичка пракса само доводи до незадовољства, до беса. И то је оно што остаје какав год је резултат гласања. Другим речима, Шкоти су пустили духа из боце, политичка чаша – не само Британије него и целог Запада – већ је разбијена. Судећи по паници и брзоплетим обећањима политичке елите у Лондону, мало је вероватно да то та елита разуме и да ће било шта променити.
Резултати референдума су ту елиту, напротив, учврстили у уверењу да се подмићивањем сопственог народа и обећањима може све урадити. Јер, ако се упореде расположења Шкотланђана пре и после владиних обећања, онда испада да су Шкоти подмићени да би остали у Великој Британији. Време ће врло брзо показати ко ће на крају да плати тај мито, парламентарни избори у Британији су наредног маја.
