Прочитај ми чланак
Заменик директора московског Института за светску економију и међународне односе Владимир Барановски оцењује да постоје добре шансе за изградњу гасовода Јужни ток.
Он је уверен да Русија и ЕУ, упркос актуелном сукобу због Украјине, неће дозволити тотално захлађење међусобних односа.
„У погледу изградње Јужног тока могућа су два сценарија. Уколико, краткорочно и средњорочно гледано, сукоб између Русије и Запада – ЕУ постане доминантан и превлађујући образац, пројекат ће бити замрзнут“, рекао је члан Руске академије наука за Тањуг.
„Али, реалистичније је очекивати да ће све умешане стране покушати да избеглу тоталну деградацију односа, што, по мом мишљењу, даје релативно добре шансе Јужном току“, оценио је Барановски, у сусрет Београдском безбедносном форуму, од 30. септембра до 2. октобра, на којем ће свакако бити речи о проширењу ЕУ, украјинској кризи и енергетској безбедности.
Барановски је рекао да је за Русију привлачна идеја повратка на Балкан, што, сматра, представља преимућство за балканске земље, али је свестан да је, како кажžе, утицај ЕУ на спољну политику тих земаља ипак много јачи.
Он је рекао да би материјални и политички ресурси за повратак Русије на Балкан могли бити доведени у питање, уколико се украјинска криза и сукоб са Западом продуже.
„За балканске земље, интерес Русије да их подржи… представља преимућство, док раздаљина спречава руски фактор да постане претерано реметилачки“, рекао је он.
„Али, ЕУ постаје све снажнији мотор спољне политике балканских земаља. Оне би могле да утичу на политику ЕУ, али утицај потоње на њихов курс је много јачи.“
Говорећи о сукобу евроатлантског и евроазијског пројекта око Украјине, он је признао да је у прошлости био превише оптимистичан у вези с питањем помирења интереса Русије и НАТО.
„Украјинска криза раздвојила је Русију и НАТО. Сукоб је дубок и чини се дуготрајног карактера. Међутим, ниједна страна није вољна да га продубљује до тачке неопозивости“, оценио је руски историчар.
Према његовим речима, у догледно време се може очекивати да две стране покушају да нађу узајамно прихватљиве кораке.
„Јасно је да је то далеко од амбициозних планова стратешке сарадње и партнерства, који ће морати да буду одложени на неодређено време, али то је свакако боље од најгорег сценарија“, казао је Барановски.
Упитан да ли очекује да ће ЕУ имати конструктивнији приступ према украјинској кризи од НАТО, имајући у виду да се не поклапају интереси свих чланица Уније са америчко-британском безбедносном агендом, он је одговорио да је, историјски гледано, ширење НАТО ван његових традиционалних граница велика промена.
„Нажалост, то је распрострањенији феномен – сведоци смо поновног појављивања обрасца „хладног рата“, рекао је Барановски.
Ипак, у будућности не искључује разлике између безбедносних агенди САД-Велике Британије и остатка ЕУ, или разлике у ставовима према Русији између ЕУ и НАТО.
