Прочитај ми чланак

АМБАСАДА РУСИЈЕ: Кад се Црна Гора одрекне мајке Русије, онда мора да узме НАТО за оца

0

milo-djukanovic-nato

Амбасада Русије у Подгорици указала је да је Москва вјековима подржавала и помагала Црну Гору, а да се садашња црногорска власт активно труди да подржава оне који су је бомбардовали прије 15 година.

Руска амбасада је реаговала на интервјуа предсједника Атлантског савјета Црне Горе Сава Кентере у „Вијестима“, наводећи да је било тешко прећутати га.

Добро је схватљива његова обавеза да хвали НАТО у свим дијеловима Црне Горе. Њега за то, по свој прилици, добро плаћају и, највероватније, у већој мјери не из буџета сопствене државе, што треба да му прида у очима неких сународника углед „правог патриоте“. Слични примјери су познати многим из дугогодишње међународне праксе.

Демонстрирање својих познања у односу на процесе, који се дешавају у свијету, и стратешког виђења односа између Русије и НАТО-а можда и ствара код некога утисак, али жонглирање упадљивим ријечима и примитивним паролама које се тичу„врућих“ проблема међународне агенде увијек је била демонстрација покушаја да се сакрије од истине, постојеће реалности.

Управо због избјегавања неоснованих ријечи, важно је да аутор расуђивања да појашњења везана барем за неколико принципијелно кључних питања.

Прво, вриједи ли покушај придруживања НАТО-у онога да би се преко ноћи прецртала историја веза између Русије и Црне Горе, која траје више од 300 година? Ко је током тог периода пружао стварну помоћ, укључујући финансијску, пријатељском за нас народу? Треба подсјетити да је током те солидне историјске етапе у правцу црногорске државе из Русије није био испаљен ниједан хитац, чиме сви ми морамо да се поносимо.

Сада се Црна Гора активно труди да подржава оне који су је тек прије 15 година бомбардовали. Испада да су агресивне акције Сјеверноатлантске алијансе против бивше Југославије биле оправдане, и, према логици њених апологета, биле су чин помирења на Балкану који су направили ватрени „љубитељи правде и успостављања сопственог правног реда„…

НАТО само доноси смрт

Веома поштовани код Црногораца Петар Петровић Његош, називајући Русију „Мајка Русија“, рекао је: „који би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русији отлучити поискао и свакојему ако би се који из вас Церногорацах нашао да помисли отступити од покровитељства и нада на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог да јакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило!“. Владика проклиње и предаје анатеми све који ће се усудити да не послушају његов самртни говор, „како њега тако и његов род и пород, да му се и траг и дом ископа и утре!“.

Сада, како се овдје каже, „кад се Црногорци одрекну „Мајке Русије“, онда морају да узму НАТО за оца„.

Друго, која је конкретно војна операција НАТО-а донијела мир земљи у којој се спроводила? Како се каже у извјесним кућама: Наведите бар један примјер. Можда, ради се о Ираку, Либији, Авганистану? А ко ће се усудити да тврди да се тамо сваки дан не лије крв, већ црно вино у чаше мјештана и бројних страних туриста, који се одмарају у градским кафићима?

Треће, украјински догађаји су се претворили, у суштини, у крвави, жестоки грађански рат. Као што се већ у више наврата наглашавало, Русија није учесник тог сукоба. У исто вријеме, не може да се не констатује да подршка од стране НАТО-а тог масакра, као и Европске уније, која симпатизира блоку, са своје стране, значи фактичку подршку раскола словенског друштва. Испада да је с тим своју солидарност изразила и Црна Гора, кад се придружила извјесним анти-руским санкцијама. Зар није тако?

Као резултат, имамо посла са изразитим примјером тога како се данас реализује концепција наметања слободе и демократије другим народима «а ла НАТО». Руководство Атлантског савјета Црне Горе, чини се, има намјеру да са своје стране да свој значајан допринос овом процесу. Само није сасвим јасно, да ли је оно питало о томе обичне грађане државе?

Двоструки аршини

Оно с чим се апсолутно не може сложити јесте убацивање од стране господина С.Кентере негативног смисла у ријечи предсједника наше земље везане за заштиту интереса грађана Русије „гдје год се они налазе“, што у ствари произилази из устава државе. У контексту је предузет фантастичан по свом смислу покушај да „се направи паралела с Црном Гором“ (јер многи наши држављани посједују овдје некретнине итд.), односно са земљом којој наводно пријети оно што се дешава у Украјини, јер је могуће да постане „следећа“. Ако Атлантски савјет Црне Горе сноси одговорност за заштиту интереса својих суграђана који живе у иностранству, укључујући, узгред речено, и Русију, онда и ми, полазећи од овог принципа, морамо да будемо опрезни због могућег негативног сценарија.

Више од тога, господин С.Кентера, изгледа, због неких невјероватних разлога није могао да прочита или види на телевизији изјаву лидера највеће државе од припадника НАТО-а, који је недвосмислено дефинисао главни смисао коришћења борбене авијације националних наоружаних снага у Ираку као заштиту својих грађана. Као резултат намеће се закључак да „марљиви ђаци почињу да губе стечена знања“ и испољавају непријатну политичку необазривост према благовременом проучавању ставова својих идеолога.

Од посебног интереса је тема, која се спомиње у интервјуу, а која се тиче власника некретнина из Русије, који се налазе овдје, и индиректно руских туриста. Ако се ради о усаглашеном рјешењу да се њих отараси онда треба да то истовремено званично објаве локални Атлантски савјет и сједиште НАТО-а у Бриселу.

У том случају вакуум који ће се створити, највероватније, одмах ће са великим задовољством запремити бројни посјетиоци из Брисела, Лос Анђелеса, Санте Барбаре, Канбере, Монте Карла, Баден-Бадена, Коста дел Сол и низа нато-европских градова. И сви они ће бити, разумије се, бескрајно захвални аутору интервјуа за створену могућност да се добија егзотичан одмор.

На крају, треба навести сљедеће. Највиша оцјена самита НАТО-а, који се тек завршио у Велсу, а која се тиче дјелатности Атлантског савјета Црне Горе, показала се у суштини донијете одлуке Алијансе, која је свима добро позната.

У сваком случају, мишљења, која је изнео господин С.Кентера у интервјуу, остају на процјену читалаца.

(in4s.net)