Прочитај ми чланак
(Предраг Ћеранић)
Да ли акција „Дамаск” као прави циљ има бацање прашине у очи јавности Републике Српске
Агенција за истраге и заштиту БиХ, познатија као СИПА, што представља скраћеницу од њеног назива на енглеском (State Investigation and Protection Agency – SIPA) протеклих дана у склопу акције под кодним називом “Дамаск” привела је 16 лица и обавила претрес на 17 локација.
Циљ акције је пресецање и санкционисање делатности која је однедавно кроз измену Кривичног закона БиХ постала кривично дело. Ради се о одласку и регрутовању за одлазак на страна ратишта. Безбедносне претње које долазе од присталица вехабијског покрета су познате, а њихов боравак на сиријско-ирачком ратишту поново их је ставио у фокус медијске пажње. Да ли ће СИПА оправдати своју енглеску скраћеницу, која уједно означава и хоботницу, становницу морских дубина, а у СФ кинематографији и литератури морску неман са стотину кракова, остаје да видимо.
АКЦИЈА „СВЈЕТЛОСТ“
Наиме, неминовно је подсећање на акцију „Свјетлост”, коју је пре четири године извела иста агенција у садејству са другим агенцијама за спровођење закона у БиХ на подручју Горње Бочиње. Акција „Свјетлост” је била помпезно најављена, уз учешће око 600 припадника полиције. Резултат акције је привођење седам лица, а из Тужилаштва БиХ су се огласили тврдњама да се ради о рушењу уставног поретка БиХ, тероризму и другим кривичним делима за која су се приведени сумњичили. Епилог је познат, сви су убрзо пуштени, нико није процесуиран ни по основу незаконитог поседовања оружја које је пронађено. Ни о садржају 40 одузетих рачунара јавност ништа није сазнала. Стручна јавност „Свјетлост” је окарактерисала као “гурање проблема под тепих”.
Да ли се и акција „Дамаск” може оквалификовати на сличан начин? Треба имати у виду да је акција изведена два дана након хапшења 13 лица, Срба из Добоја и Теслића, осумњичених за ратни злочин, као и да су у току саме акције „Дамаск”, онако успут, приведена два Србина из Братунца, осумњичена по истом основу. Стога се намеће питање да ли акција „Дамаск” као прави циљ има бацање прашине у очи јавности Републике Српске, да би диспропорција процесуирања оптужених за ратни злочин, и упорно игнорисање чињенице да је за тешке злочине почињене над Србима мало ко одговарао, поново била гурнута у страну?
Да не буде забуне, ни „Дамаск”, као ни „Свјетлост”, нису акције СИПА. Операцију води Тужилаштво БиХ, оно је права хоботница, глава која води операцију, при чему су СИПА и друге полицијске и безбедносне агенције само краци којима се лове осумњичени. Ако тужилаштво не обезбеди доказе који ће квалитетно да поткрепе оптужницу, а што све скупа треба да допринесе правоснажној судској пресуди по основу које ће починиоци кривичних дела бити упућени на издржавање казне запрећене законом, само привођење неће ништа значити. Међутим, имајући у виду да је Бајро Икановић, осуђен због кривичног дела тероризма, данас један од команданата Исламске државе и да се Енрах Фојница, у судском поступку третиран као саучесник Мевлида Јашаревића, а потом ослобођен одговорности, у Ираку недавно разнео у самоубилачком нападу, стичемо утисак да су мере правосуђа БиХ на сузбијању тероризма, и уопште безбедносних претњи које проистичу из вехабијског покрета, нецелисходне.
А ВОЗУЋА
Када се, уз то, зна да вехабијски покрет у БиХ прогресивно напредује, и да је све већи број оних који представљају претњу по безбедност грађана БиХ и опасност по уставни поредак, долазимо до закључка да је права становница морских дубина – вехабијска организација, чији се понеки крак одсече, али се и врло брзо регенерише. Глава остаје нетакнута и наставља да крацима стеже државу која пружа све слабији отпор.
Недавна јавна егзекуција америчких новинара, уз традиционално одрубљивање главе од стране војника Исламске државе, вероватно је била непосредан повод да се према њиховим присталицама предузме акција „Дамаск”. Од одрубљених глава и треба поћи ако се против вехабијске хоботнице Босна и Херцеговина мисли озбиљно борити. Наиме, “Ел Муџахид”, војна формација Трећег корпуса Армије БиХ, састављена од муџахедина који су као добровољци пристигли у БиХ, је ембрион из којег је вехабијски покрет почео да се шири и доноси низ безбедносних претњи. У зони одговорности ове јединице почињени су најстрашнији злочини. Након напада на Возућу пронађено је 19 обезглављених тела српских војника. Нико никада није процесуиран због поменутог злочина. Озбиљна истрага о вехабијама у БиХ почела би од тог одреда и тог догађаја. Од одрубљених српских глава.
