Прочитај ми чланак

РУСКИ ФИЛМ КОЈИ ЈЕ РАСПЛАКАО БЕОГРАД: „Анђео са горе Заглавак“ (Видео)

0

Речи и потресно сведочење мајке Људмиле Богословске о свом сину Константину који је погинуо као руски добровољац са својих двадесет година за слободу србског народа, у документарном филму «Анђео са горе Заглавак», свима су у сали Руског дома 12.септембра 2014. године на премијери овог филма, измамили искрене сузе. Та најјача емоција мајчинске љубави и величина душе ове дивне Рускиње просто је задивљујућа. Издигла се својим болом изнад губитка и од ових и оваквих сусрета са сећањем на њега ствара чврсту везу руско-србског братства и несвесна тог чина. У једном тренутку каже да је Вишеград постао њен други родни град, тамо дође и посети дивне људе, оне који гаје сећање на њеног сина, захваљује искрено и с љубављу свима који су на било који начин уткали себе да се сећање на његову жртву не заборави…

«Мислим да је филм заиста рекао сасвим довољно зашто смо ми данас овде и зашто смо ми овакви данас овде. Драго ми је да се гледамо у очи, и знам да је идеја за коју су се наши Анђели са горе Заглавак борили трајна и да ће та идеја подржати православље, подржати србство, подржати руски народ, све нас заједно… подржати ту чистоту цивилизације, зато што мислим да је цивилизација угрожена…» – поручила је на премијери филма Љиљана Булатовић Медић.

Организатор премијере филма «Анђео са горе Заглавак» била је Централна Козачка Војска Руске Федерације, амбасадорска Станица у Србији СВЕТОСАВСКА за Србију, Црну Гору и Републику Српску и Атаман, козачки пуковник Војислав Видаковић, а домаћин премијере филма био је РУСКИ ДОМ у Београду.

img_1115

Филм «Анђео са горе Заглавак» је настао по сценарију новинара и уваженог публицисте Љиљане Булатовић Медић, сниматељ и монтажер је Марко Недељковић, продуцент Миодраг Меденица, а режију потписује Петар Недељковић. Ово су имена оних који су се у својој струци дугогодишњим радом већ доказали, а који су заиста били упорни да скоро без икаквих средстава покрену ову причу, свесни тренутка и историјске важности да се прича о херојској борби и страдању забележи, као и трајно запише још једна помоћ браће Руса у борби Срба за опстанак и одбрану елементарног права на живот, на радост свих нас који се захваљујемо на уложеном труду и раду овим културним посленицима, како то коме Бог допушта.

img_1123

На премијери филма «Анђео са горе Заглавак», о руском добровољцу Константину Богословском, у Руском дому су били присутни и Славиша Мишковић начелник општине Вишеград, Дражен Перендија испред Борачке организације Републике Српске, као и Лука Драгичевић, прослављени командант Вишеградске бригаде Војске Републике Српске у чијој је јединици било неколико козака, наше браће – добровољаца из Русије, заједно са Константином Богословским о коме је овај документарни филм снимљен.

Посебан поздрав, после информације коју су добили од организатора да ће филм имати премијеру у Руском дому, присутнима су послали борци који се сада у Новорусији боре на страни добра против зла… Тешко су се изборили за финансијски део да би се овај документарац снимио, а све је на крају дошло на добро, по речима сценаристе Љиљане Булатовић Медић «почело је са подршком Републичког министарства за борачка питања Републике Српске», али је највећу финансијску помоћ «дао један млади Србин који живи у Москви» и њима се посебно захвалила…

Поред бројних представника разних удружења руско-србског пријатељства из Београда и Републике Српске, посебно је поздрављен Драгослав Бокан, председник удружења «Отаџбина Русија».

img_1158

На самом почетку, после најаве учесника и поздрава домаћина, о.Рајко – духовник ових бораца, благословио је скуп.

«Нека је благословен Бог који сабира душе, хришћанске православне, у своју цркву, у саборну цркву, а сви смо сабрани око једног једнодушја, једног једномислија, а то је живот на земљи и спасење које очекујемо на небу.

Нека су благословене душе које су дошле из Велике наше Мајке Русије у напаћену српску земљу, у Републику Српску, Косово, Хрватску, гдје су дошли да одатле се вазнесу на небо. Благо се њима!

Нека су благословени родитељи који су их одгојили и нама их послали да пролију крв како би наша дјеца, наша унучад, имали благослов живота и мир. Ово је дуг према Србији који Србија дугује Русији. Остаћемо увијек једни другима дужни и благо се нама ако тако сви разумијемо.

Нека су благословени људи који су се потрудили да се не забораве ови српски и руски добровољци, који су гинули за мир, за крст часни, за слободу златну.

И нека сте благословени ви, који сте дошли да подржите ово, да видите ово и да својој дјеци и својим унучадима кажемо – без Русије нема спасења српскоме роду, без обзира каква се политика водила.

Ми смо један народ, једна душа, једна вјера, даће Бог да будемо једна велика земља када Русија сиђе до Константинопоља и зацари се. До тада молимо се Богу и чувајмо успомене на оне који су дали животе!

Живели и Бог вас благословио.»

img_1152

Документарни филм „Анеђео са горе Заглавак“, за који је сценарио написала Љиљана Булатовић, посвећен је жртви руских добровољаца током рата у Босни и Херцеговини. Симбол те жртве је двадесетогодишњи Константин Богословски који је погинуо 12. априла 1993. године током херојске одбране Вишеграда. Филм садржи исповести Константинових сабораца који су били поред њега у тренутку погибије, као и снимке са сахране, а у филму говори и командант Вишеградске бригаде Лука Драгичевић у којој је био Константин, и командант Вишеградске интервентне јединице Бобан Илић. Сви сарадници сценаристе и новинара, публицисте Љиљане Булатовић Медић добили су посебне захвалнице за учешће у стварању овог документарног филма.

img_1143

На србској премијери филма у Руском дому била је и Људмила Богословска, мајка руског добровољца Константина Богословског… Специјално на премијеру филма је допутовала из Москве да поздрави све присутне. У филму је после основних података о свом сину Константину, да је рођен 17. јула 1972. године у граду Гарму у Таџикистанској републици – тадашњем СССР-у, да је био веома живахно и радознало дете, говорила и о његовој одлуци да се пријави и добровољно помогне Србима у Босни и Херцеговини у борби за опстанак. У то време је, по њеним речима управо дошао из војске, СССР се распадао и он је саопштио да је дао реч козацима да ће ратовати за браћу Србе и тако се са дванаест другова појавио једног јутра у јединици Луке Драгичевића…

Речи и потресно сведочење мајке о свом сину којег је изгубила свима су у сали Руског дома измамили искрене сузе. Та најјача емоција мајчинске љубави и величина ове дивне Рускиње просто је задивљујућа. Издигла се својим болом изнад губитка и од ових и оваквих сусрета са сећањем на њега ствара чврсту везу руско-србског братства и несвесна тог чина. У једном тренутку каже да је Вишеград постао њен други родни град, тамо дође и посети дивне људе, оне који гаје сећање на њеног сина, и захваљује свима који су на било који начин уткали себе да се сећање на његову жртву не заборави.

img_1148

Лука Драгичевић, прослављени командант Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, поздравио је све који су били присутни у сали Руског дома и још једном нагласио да је изузетно важно да се овакве приче забележе као сећање и поштовање жртве тих младих људи који су добровољно дошли да се боре против фашизма и зла, јер има још мајки чији су синови дали своје животе, и да је добро да се држава на неки начин одужи а да се велики допринос и велика жртва младих људи, православаца, Срба, Руса, Грка и Румуна, не заборави…

mg_1159

Оно што је важно да се зна о самој идеји да се филм сними рекла је Љиљана Булатовић Медић.

Повод за филм је била двадесета годишњица од борбе за брда Столац и Заглавак, од које је зависила одбрана Вишеграда. Српски војници су били већ изморени и претила је опасност да ће се повући јер нису могли више да задрже нападе Муслимана, и тада су стигли Руси који су донели нову снагу и својим жртвовањем спречили су да Заглавак падне у руке Муслимана што би вероватно довело до пада Вишеграда.

«Овај филм је, ви сви знате, последица приче о руском добровољцу и ком тренутку је настао. Знамо у којој је ситуацији сада руски народ и колико је добровољаца потребно тамо где фашисти нападају највише. Ми смо били у заблуди да смо `45 године победили фашизам, ми смо били наивни, а они и даље нападају… То да смо ми и Руси браћа, то се показује у свакој ситуацији поново. То да је васпитање корен тог братства то је доказала наша Људмила, која је у ствари мајка, и појам тог васпитања. Људмилу сам упознала 1996. године на промоцији прве књиге о Генералу Ратку Младићу у Москви на руском језику. Људмила је тад устала да поздрави Генерала Младића, да се представи као председник Удружења родитеља и породица погинулих у рату у Босни и Херцеговини, под командом Генерала Младића, рекла да је њен син Костја погинуо, да је имао двадесет година, али да ли је она сигурна да је он знао зашто он гине… И тада она поручује Генералу, ако му ишта значи она је и даље ту. Људмила Богословска већ двадесет година борави у нашим срцима, у нашем граду Вишеграду, она је заиста појам тог невероватног васпитања које је све даље данашњим генерацијама… Она је заслужила највеће признање, не знам да ли такво постоји, за ту љубав за православље, за идеју, за такву храброст и такву људскост коју је даровала, нема таквог одликовања осим наше љубави и поштовања за њу…» рекла је између осталог Љиљана Булатовић Медић у Руском дому и нагласила да је споменик који је подигнут руским добровољцима једини споменик руским добровољцима у Републици Српској и да је Вишеград град који заиста лепо узвраћа свег срца онима који су се жртвовали.

slikacitava

Споменик је подигнут средствима донатора из Русије и Владе Републике Српске, а у организацију српско-руске заједнице „Завет“ из Бијељине, а председника ове заједнице, Сава Цвијетиновића на премијери филма посебно је поздравила Љиљана Булатовић Медић. О борби руских добровољаца Цвјетиновић је рекао: „Морамо знати да је у то време извршена агресија на државу Југославију, да је српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања јавио братски глас обичног народа из Русије, добровољаца који су дошли ДА ПОДЕЛЕ СА НАМА СУДБИНУ. Њих није слала држава, њих није слала никаква организација, ОНИ СУ ЈЕДНОСТАВНО ДОШЛИ ВОЂЕНИ СРЦЕМ. Многи од њих су ту страдали и оно најмање што ми можемо да урадимо јесте да се помолимо Богу за њихове душе и да се сећамо заједно са њиховим породицама жртава које су они поднели за наш српски народ.“

img_1126

Љиљана Булатовић Медић је пренела поздрав Генерала Младића из Схевенингена овом скупу и поздравила његовог сина Дарка Младића који је председник Комитета за одбрану Генерала Ратка Младића у Србији. Она се захвалила и Ратковим генералима који су остали «барјак одбране истине» до данас… и додала: «Овим се наша борба за истину продужава и дајемо подршку нашим људима који су невини затворени у Хашком трибуналу, осуђени унапред од оних који се удружују у борби против добра и православља у Украјини, Сирији… «

За СРБски ФБРепортер о филму «Анђео са горе Заглавак» Дарко Младић, син Генерала Ратка Младића, је рекао:

«Ми смо се данас окупили да бисмо видели овај филм који је двадесет година после тих трагичних догађаја настао. Предиван један филм, тежак, трагичан, онакав каква је наша историја била, и не само у овом рату него и у претходнима… Нажалост, неподржана идеја од институција, једна племенита и посебна идеја коју је Љиља имала храбрости и снаге да изгура, и хвала јој на томе и свака јој част. И ја мислим да је портребно угледати се на њу, на жену која годинама, упорно ради оно што може да би промовисала истину о нашој борби. А овај део о овим младим људима који су дошли из Русије да бране српски народ у времену кад је он био угрожен по пети пут у двадесетом веку, је само једна мала кап у мору онога што бисмо ми требали да урадимо да им се одужимо. Ја захваљујем Љиљи и позивам све који могу да учине оно што је у њиховој моћи, кад сви урадимо оно што можемо много ће нам боље бити».

zlatni-vitez

Режисер филма Петар Недељковић, који је за овај филм добио награду ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, био је упоран да овај филм угледа светлост дана заједно са сценаристом Љиљаном Булатовић Медић и осталим сарадницима… О раду на филму и ономе што је на њега у току рада оставило посебан утисак говори за СРБски ФБРепортер:

«Па… нећу вам ништа ново рећи ако кажем да је ово филм о жртви. Права жртва је она ако има хришћанске љубави. Константин Богословски, пре него што се одлучио на жртву вероватно је то имао у себи. Филм је изнела пре свега његова мајка. Без ње не би овај филм ни постојао, поготову не овако потресан и емотиван какав је, а ми смо ту били да само обликујемо и приведемо крају. Ја сам човек у годинама поодмаклим, нисам имао прилике у животу баш, да дозволим да заплачем, али радећи овај филм много пута сам заплакао…

Нешто што је најпотресније за мене то је секвенца кад она говори о телефонском разговору из Рогачице са сином и кад му једино каже… сад ја не могу да поновим тачно, каже: Костја ја те много волим… То ми се чини најпотресније. А друго, оно што је код ње фасцинантно је – код ње и поред тог страдања нема ни мало острашћености или неке мржње. Знате, она у оној поруци на крају каже, у Вишеграду, се то јасно види… Има доста секвенци, када оде на гробље каже да они разговарају са њом, да се радују што је дошла, да јој кажу – не одлази, немој да идеш…» 

«Филм приказује борбу православног народа против тешког зла које је навалило на њега… Могу да кажем да сам филм преплакао…» рекао је за СРБски ФБРепортер о филму адвокат Горан Петронијевић.

У сали Руског дома било је присутно неколико припадника родољубивог покрета Српски сабор Заветници, свој доживљај филма говори председник Стефан Стаменковски:

„Мислим да је у двадесетак минута обухваћено све оно што треба, да је јасно показано нераскидиво јединство и бескрајна љубав Срба и Руса. Жртва коју смо спремни да положимо када су у питању Руси или они када смо ми у питању. Као што је било кроз векове, као што су Руси били у ратовима 90их у свим српским земљама, тако је и данас када је српска младост уз своју браћу у Новорусији. Надам се да ће ово невероватно филмско дело доживети да буде приказано на медијима са националном фреквенцијом у Србији, јер ова истина, ова жртва, љубав која је у филму приказана мора бити доступна сваком грађанину Србије!»

konstantin-bogoslovskiКонстантин Богословски

(facebookreporter.org)