Прочитај ми чланак
В. Ј. Питанов
Књига „Введение в сектоведение“ – поглавље
„Психология контроля сознания – психологический профиль лидеров сект“
… Сада ћемо неколико речи рећи о људима, који оснивају секте. Фактички, сви они претендују на изабраност, својеврсни елитаризам у поређењу са осталим људима. Обично те људе није могуће назвати дубоким мислиоцима, то су пре свега, делатни људи.
Често претендују на обдареност натприродним способностима. Самокритика скоро у потпуности одсуствује, напротив, својествена је манија величине, изузетна гордост. При томе могу да демонстрирају „показно“, разметљиво смирење, воле да своја „добра“ дела врше јавно.
Нетрпељиви према свим облицима критике, веома воле ласкање, често су преосетљиви. Обожавају да играју на публику. Не трпе конкуренцију, траже себи апсолутно потчињење. Веома воле новац, али већином, никада то не признају.
Моралне вредности су помешане у поређењу са друштвеним моралом. Главна вредност и главна светиња њиховог живота – јесу они сами. Стреме томе да би јавно играли улогу доброчинилаца, добротвора. Често су сексуално неуздржани.
Код њих преовладава ирационални начин размишљања, имају проблеме са логиком. Воле да праве слику, да су посвећени у неке езотеријске тајне, често су ментално оболели. Са тачке гледишта православне аскетике ти људи пребивају у стању најдубљих прелести, а често су отворено поседнути демонима а у исто време, у преовлађујућем броју случајева, лидери секти искрено верују у своју „богоизабраност“.
(pravoslavni-odgovor.com)
