Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Сукоби између Срба и Хрвата, који су обележили крај 20. века, оставили су у односима два народа трагове видљиве и данас. То је можда најочигледније у спорту, јер је највећи број међусобних спортских одмеравања снага представљено као “утакмица високог ризика”. У ситуацији када су сва гостовања једних код других праћена изузетно јаким полицијским снагама, звучи невероватно да један српски клуб успешно опстаје у Хрватској већ неколико година.
Једини српски фудбалски клуб на простору Хрватске “Петрова гора“, који је угашен пред почетак рата, обновљен је по повратку Срба у Војнић 2006. године.
– Када се ситуација релативно смирила у Кордун се, у односу на све друге крајеве захваћене ратом, вратио највећи број младих Срба. Као и сви млади који воле фудбал имали смо жељу да обновимо клуб са дугом традицијом, Петрову гору, у чијем су оснивању и изградњи стадиона учествовали наши дедови и очеви – почиње причу играч ове екипе Никола Шимулија.
Међутим, по повратку у родни крај и свој клуб, Срби из Кордуна имали су проблема са локалним хрватским становништвом. По завршетку рата на стадиону Петрове горе, који су Срби из ових крајева изградили 1946. године, Хрвати су основали фудбалски клуб Војнић 95.
– Само име клуба има политичку конотацију и директну провокацију ка српском становништву. Сви фудбалери Петрове Горе су Срби који су протерани у Олуји, па је од нашег повратка било доста проблема. Хрвати из Кордуна нам нису дозвољавали да идемо на наш стадион, да тренирамо, прозивали су нас на националној основи – каже Шимулија и додаје:
– Кад одлазимо на гостовања стадиони су пуни. Окупи се цело село, али људи не долазе на утакмице да би гледали фудбал, већ да би вређали. Када би у те крајеве дошли Хајдук и Динамо сигуран сам да не би привукли пажњу као Петрова Гора.
Недавни прекид утакмице између Петрове горе и Крњака због транспарента српских навијача исписаног на ћирилици “Зелена 9-ка у овај град вратиће се кад-тад”, који је добио и политичку конотацију, подигао је тензију у Кордуну.
– Непотребно се створила негативна атмосфера, јер су тим гестом другари мене желели да испрате у иностранство. Против ћириличних транспарената, али и саме употребе српског писма већ неко време се Хрвати боре у Вуковару, па су ситуацију искористили да подигну тензију и у Кордуну – каже овај момак, па наставља:
– Ми никада нисмо позивали на мржњу, желели смо само да играмо фудбал. У нашем клубу имамо више од сто деце и најважније је управо због њих да се цела ситуација среди.
Иако и српска и хрватска деца у овом крају иду у исту школу, време после наставе у граду, али и фудбалским клубовима, проводе одвојено.
– У нашем клубу има места и за хрватску и бошњачку децу, док у клубовима из оближњих општина, Крњаку, Гвозду, Вргинмосту у којима Срби не само да чине већинско становништво, већ су и на власти, наша деца немају право да играју – истакао је Шимулија.
– Зато сва српска деца из целе регије, иако морају да путују долазе да тренирају фудбал у Петровој Гори. Док сам тренирао пионире 98, 99- годиште, када су делегати пред утакмице тражили да виде дечије картоне на којима пише да су рођена у Крушевцу, Новом Саду, Краљеву одмах би говорили “Ови су из Петрове Горе”.
Иако је Петрова Гора кроз историју била симбол отпора и постојања Срба на овим просторима, опстанак клуба, а самим тим и будућност деце је неизвестан.
– Као велики локалпатриота одувек сам веровао да овде има шансе за живот. Међутим за 20 година се није искристалисало никакво вођство Срба, које није под притиском Хрвата. Због тога српски крајеви остају све пасивнији, неки још увек немају пут и струју што је за 21. век страшно. Самим тим и судбина деце и клуба на дуже стазе је под знаком питања – закључио је Шимулија и истакао да је свака помоћ од великог значаја.
Највећу подршку и финансијску помоћ Србима из Кордуна пружају људи који су са ових простора отишли пред почетак рата, у далеке крајеве: Аустралију, Америку и Канаду. Такође, донације пристижу и од познатих личности које су потекле из овог краја, међу којима су бивши капитен Црвене звезде Горан Буњевчевић и његов брат Мирко, затим Бора Цветковић, бивши уредник забавног програма РТС-а Михајло Вукобратовић и други, без чије помоћи би српска заједница и фудбалски клуб Петрова Гора били угашени.
Уколико желите да финансијски помогнете једини српски фудбалски клуб у Хрватској – Петрову гору новац можете уплатити на жиро рачун: 160-67372-11.
