Прочитај ми чланак
У велшком граду Њупорту јутрос је почео други дан самита НАТО на коме би требало да се донесу кључне одлуке о формирању ударне јединице за брзо реаговање НАТО и о проширењу европских и америчких санкција Русији.
Данас имамо много посла”, саопштио је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен у уводном говору учесницима самита и истакао да не треба сумњати у решеност Алијансе да брани све своје чланице.
Британски премијер Дејвид Камерон, који је домаћин скупа, је рекао да је Британија спремна да одвоји 3500 војника за нову ударну јединицу НАТО за брзо реаговање, чије је оснивање раније најавио Расмусен.
Морамо да створимо нове капацитете како бисмо свим нашим људима осигурали безбедност и уверили источноевропске партнере да ће их НАТО бранити”, рекао је он, оптужујући Русију да слањем трупа у Украјину угрожава мир у Европи.
Јуче је договорено да ће нова ударна јединица за брзе интервенције, чије је формирање пре самита најавио генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, бити састављена од око 4.000 припадника копнених, поморских и ваздушних снага, као и од припадника специјалних јединица.
Та јединица, међутим, неће бити стационирана на источној граници НАТО, као што су желеле Пољска и балтичке земље које се прибојавају покушаја Русије да прошири сферу утицаја на бивше чланице источног блока, које су сада НАТО. Засад се не зна где ће бити база ове јединице, али је пољски председник Бронислав Коморовски јуче саопштио новинарима да ће у његовој земљи бити изграђени аеродроми и остала постројења за прихват јединице, уколико буде потребно да буде упућена у Пољску.
Амерички председник Барак Обама и европски лидери који учествују на самиту у Велсу би данас требало да се усагласе и о новим санкцијама Русији. За сад те мере обухватају неколико руских фирми и преко 80 руских и украјинских функционера којима је забрањено да бораве и послују у Америци и ЕУ. Нове мере би, према предлогу који је јуче саставила Европска комисија, требало да погоде неколико руских банака и енергетских предузећа и уведе ембарго на извоз оружја и неких технологија у Русију. Европски савет, који чине шефови држава и влада 28 земаља чланица ЕУ, би данас требало да одлучи које ће елементе овог предлога прихватити.
На самиту ће данас бити речи и о планском повлачењу из Авганистана, као и о евентуалном ангажовању појединих земаља чланица у сузбијању џихадиста из “Исламске државе” у Ираку и Сирији.
Самит НАТО: контролисани хаос и неконтролисана експанзија
НАТО ће обезбедити своје стално војно присуство у Европи. То је неопходно како би се Русија држала под контролом, подвукли су својој заједничкој изјави председник САД Барак Обама и премијер Велике Британије Дејвид Кемерон.
Како би савезници објаснили своје потребе, опасност која прети из Москве, сликовито је описао Барак Обама:
„Руска војска која је ушла у Украјину- то није хуманитарна или мировна мисија. Тамо се налазе руски одреди, са руским оружјем и на руским тенковима. То су чињенице, које се могу доказати и не подлежу никаквој сумњи.”
Докази, како је то у последње време постало својствено америчкој администрацији, држе се у тајности. На чему је заправо заснована ова увереност америчког лидера који је своје ставове изнео у естонској престоници Талину, остала је тајна. Али није неважно: главно је то да су савезници добили још једну „порцију“ пред почетак самита НАТО у Велсу. Основна порука није нова: „Руси долазе!“
Украјина се такође спрема за самит: у Врховној Ради се говорило о нацрту закона о укидању ванблоковског статуса и о ступању у алијансу. То, наравно, никако не може да води националном помирењу у Украјини, коментарисао је украјинску иницијативу руски шеф дипломатије Сергеј Лавров:
„Ова инцијатива се појавила баш онда, када су после сусрета у Минску постигнути договори да се обе стране потруде да нађу зајдничко решење садашње унутрашње кризе у Украјини. То јест, страна мира је покушавала и покушава да направи помак у преговорима, како би се дошло до практичног решења свих питања која се сад налазе пред Украјинцима. А у исто време страна рата у Кијеву предузима кораке који су усмерени једнозначно на неуспех свих ових покушаја.”
Овде би требало приметити да никакви разумни аргументи не делују на руководство САД, а заједно са њима, ни на НАТО. Они су рекли да у Украјини ратује руска војска, а то значи да је руска војска тамо и тачка. Рекли су да НАТО није присутан у Украјини, рекли су није, значи није. Додуше, питање је како би требало окарактерисати оних 1000 припадника алијансе који ће у околини украјинског града Лавов, за десетак дана учествовати у маневру са поетичним називом „Брзи трозубац“. А само то што су у Пољску и балтичке државе послали 600 војника са тенковима- каква је то опасност? Истина, оваква решења западних руководилаца све се мање допадају чак и њиховим обавештајним и специјалном службама, каже председник Академије геополитичких проблема Константин Сивков:
„Данашње америчко политичко руководство демонстрира мањак интелекта. Неспособни су да прогнозирају последице својег деловања, а на примеру Украјине то показују. Требало би схватити да и западне специјалне службе, где раде прилично талентовани и квалификовани специјалисти, морају да постуапју по налозима неуких и неспособних политичара- а то је наравно тужно. Управо због тога америчка војна команда у последње време отворено и јавно говори против званичног курса политичке елите САД.”
Узгред, унутар алијансе већ су се јавили различити ставови поводом тога колико би требало да буду дубоке мере против Русије. Немачка, Италија, Шпанија и неке друге државе се залажу против мера које могу да испровоцирају Москву. А и грађани држава чланица НАТО нису превише срећни због планова алијансе. У велким градовима Њупорт и Кардиф на улице су изашле стотине људи са захтевом да се прекине са трошењем новца на ратовање.
(Блиц, Глас Русије)
