Прочитај ми чланак
Србија је повећала количину злата у девизним резервама са 14,9 на 17,2 тоне у последње две године.
У региону је наша држава трећа са највећим резервама злата, показује извештај Светског савета за злато за 2014. На првом месту је Грчка која у резервама има 112 тона златних полуга, док је на другом Бугарска са 40 тона. Македонија је на четвртом месту са 6,8 тона златних резерви, док је Хрватска своје злато продала пре кризе.
– Последњих година Народна банка Србије није продавала злато из девизних резерви већ је увећавала. Од избијања финансијске кризе имамо изражен такозвани “safe haven” ефекат злата (сигурно уточиште за улагање), па смо код централних банака имали тренд раста учешћа овог племенитог метала – каже Давид Малиш, директор Одељења за управљање девизним резервама НБС.
Наш саговорник напомиње да злато у девизним резервама служи као заштита од инфлације на дужи рок, да обезбеђује принос, омогућава смањење ризика девизних резерви, али и да је гаранција поверења у централну банку нарочито у време несигурности.
Злато се у Србији чува у облику златних полуга, злата на рачунима централне банке у иностранству и кованог злата. Највећи део је у земљи, док се мали део чува у иностранству. Централна банка га је куповала искључиво на домаћем тржишту од Рударско-топионичарског басена „Бор“.
Професор на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић појашњава да то што Србија повећава злато у девизним резервама говори да није известан пуни опоравак на финансијским тржиштима у Европи.
– Највећи део девизних резерви, око 60 одсто, Србија држи у хартијама од вредности европских земаља попут Немачке, Француске, Белгије и Холандије. Са златом поступа мудро и конзервативно, у њему држи око пет одсто девизних резерви, а то је оно што се Србији и препоручује. Централна банка тако смањује ризик девизних резерви јер није добро сву активу држати у истом облику и на једном месту. Злато такође штити од инфлације која у еврозони може појести принос који НБС остварује на хартије у европским земљама – каже Грубишић.
Грешка Хрватске
Грубишић наводи да је Хрватска погрешила када је продала своје златне резерве пре кризе јер је проценила да се не исплати држати златне полуге. Додаје да је пре кризе унца злата вредела око 500 долара, а да је у међувремену скакала и до 2.000 долара. Претходне недеље једна унца злата (31 грам) вредела је око 1.300 долара.
(Блиц)
