Да ли ће и оно мало старих београдских кафана нестати? Од таквог сценарија страхују запослени у Угоститељском предузећу „Варош капија”. Та фирма, основана 1962, данас је у стопроцентном друштвеном власништву и један је од малобројних чувара чувених престоничких ресторана. Ако буде заинтересованих за њену приватизацију, оглашену у јавном позиву за продају 502 предузећа, „Знак питања”, „Коларац”, „Сунце” и друга боемска светилишта могла би да добију новог власника.
Управо због тога стрепе многи од 127 радника који су већ искусили накарадности приватизације у угоститељству, јер су у „Варош капији” нашли ухлебљење пошто су кафане у којима су дотад радили отишле на добош. Сада имају редовне зараде, уз доприносе, здравствено осигурање, регрес, топли оброк, превоз…
Не чуди стога што Бошко Кузмановић, угоститељ са 36 година искуства и председник Управног одбора „Варош капије”, каже: „Срамота нас је што смо се нашли међу те 502 фирме”.
– Надлежни наводе да желе да растерете државни буџет од издржавања фирми које су у нерешеном статусу. Али, ми ни динар субвенција не добијамо од државе, а кроз порезе, доприносе и ПДВ дајемо јој најмање шест милиона динара месечно. Нисмо оптерећени ниједним кредитом, а у 2013. смо имали 6,5 милиона динара добити – истиче Кузмановић.
У јавном позиву пише да је губитак „Варош капије” 13,7 милиона динара већи од висине капитала. То је, каже Кузмановић, минус наслеђен из периода кад је ова фирма имала десетине ресторана и преноси се из године у годину. Али смањује се позитивним пословањем.
– Пре неколико дана, финансијска полиција је пет сати обављала контролу у „Знаку питања” и није установила ниједну неправилност – каже Кузмановић.
Опасност од лоше приватизације препозната је и у анализи из јавног позива, уз „могућност да нестану стари београдски ресторани”. То се дешавало и када су раније продавана угоститељска предузећа, попут „Три грозда” чије су многе кафане закатанчене, а фирма доведена до стечаја.
Као предности „Варош капије”, у анализи се наводе локације ресторана, имиџ и традиција, доследност у пружању и квалитету угоститељских услуга, диференцираност понуде и кредитна незадуженост. Шансе за унапређење пословања су, према истом извору, повећање броја страних туриста у Београду и проширење ноћне понуде. Као недостаци препознати су објекти у закупу, застарела опрема и недостатак услова за добијање ХАСАП стандарда.
Два и по ресторана у власништву
Од седам ресторана којима газдује „Варош капија”, у власништву овог предузећа су „Знак питања”, „Сунце” и пола локала „Наше море”. За другу половину те кафане, као и за „Пролеће”, „Златно буренце” и „Коларац”, „Варош капија” плаћа закуп пословним просторима општина на којима се налазе.
Од ове године, под киријом је и седма кафана „Корзо” за коју је направљен уговор о закупу с наследницима предратних власника којима је недавно враћено здање у којем се налази.
Ресторан „Парк” – некада велелепно угоститељско светилиште на углу Париске и Узун Миркове, а потом кафаница у Париској – недавно је затворен. „Варош капија” није имала рачуницу да задржи у закупу локал у згради која је такође враћена првобитним власницима.
„Знак питања” под – знаком питања
У јавном позиву није прецизирано да ли ће евентуални купац „Варош капије” газдовати и „Знаком питања”. Тај ресторан био је 2004. године „заслужан” за поништавање првог огласа за приватизацију овог угоститељског ланца. Здање у којем се налази „Знак питања” је 1946. проглашено за споменик културе, па је аукција одложена јер по закону објекти с таквим статусом не могу прећи у приватно власништво.
Из истог разлога, одлуком Владе Србије из 2007. одлучено је да у случају поновне продаје „Варош капије”, овај ресторан, који датира из 19. века, буде изузет из имовине тог предузећа и, самим тим, од приватизације.
Додатну компликацију ствара и то што потомци породице Павловић, којој је припадало здање у Краља Петра, захтевају повраћај имовине. У „Варош капији” кажу да су 1972. купили зграду и то највећим делом од чланова те породице.
Једино „Венеција” васкрсла
Многи београдски ресторани затворени су претходних година од како су из државних прешли у приватне руке, а њихова матична угоститељска предузећа доспела су у стечај. Такву судбину доживели су, између осталих, некада познати ланци кафана „Три грозда”, „Вождовац”, земунски „Централ”… Колико је значајних боемских светилишта затворено услед својинске трансформације сведочи и пример „Венеције” у Земуну, која је припадала „Централу”. Закатанчена је 2013, у години када је обележавала сто година постојања. Срећом, овај ресторан сада ради јер је прешао у руке предузећа „Планум” које њиме газдује.
Међу малобројним изузецима од катастрофалне приватизације београдских ланаца ресторана је УП „Вишњица”. Локали овог ланца – међу којима су „Тошин бунар”, „Ушће”, „Морнар” и други – и данас раде.
С друге стране, списак трајно затворених боемских окупљалишта знатно је дужи, а последње такво место у низу је некада чувени ресторан „Под липом”. Простор у којем је радио продат је и однедавно се тамо налази дрогерија.
(Политика)