Прочитај ми чланак
Србија увезе 80 одсто гаса. Буде ли се наставила украјинска криза, могућ је и прекид снабдевања преко украјинског гасовода, којим и наша земља добија тај енергент.
Да ли ће радијати бити довољно топли за зиму која нас чека?
То смо већ једном осетили. Ове зиме, међутим, не прети нам само несташица гаса, која би могла да произведе негативан ланчани ефекат. Дочекујемо је и са дефицитом у снабдевању угља, струје, а за мазут немамо складишта. Као никад раније
– Спремамо се за случај да нас, због ситуације у Украјини, у зиму погоди криза у снабдевању енергентима, каже министар енергетике Александар Антић.
Информацију о потребним билансима у случају гасне кризе Влада Србије је најавила, али је још није усвојила. У току августа су напуњени резервоари складишта Банатски двор, а Влада је, на инсистирање потпредседнице Зоране Михајловић, обезбедила и додатне количине гаса у складиштима ЕУ, пре свега у Мађарској.
– У Банатском двору има више од 450 милиона кубних метара гаса, што је максимум попуњености. То је од изузетног значаја за стабилност нашег енергетског система. То је и прва тачка, у низу мера које Влада предузима, како би „Србијагас“ у сваком случају био у могућности да обезбеди потребне количине гаса за грађане и приоритетне потрошаче, објашњава министар Антић.
Србија, међутим, потроши готово пет пута гаса колико стане у Банатски двор. Зато је питање шта ће топлане ако гаса не буде. Да ли имају спремне резерве мазута, који би могао да „ускочи“ као замена?
У Удружењу топлана за „Блиц“ кажу да ту постоји велики проблем.
– Све топлане у Србији ових дана припремају билансе потребних количине мазута, и то за три сценарија – потпуну обуставу испорука гаса, веће проблеме у испоруци или делимичну испоруку енергената неопходних да се квалитетно прође кроз грејну сезону. О набавци мазута рано је причати, а чак и када бисмо имали средства, не можемо да купујемо јер немамо складишта – објашњава за „Блиц“ Милован Лечић, директор Удружења топлана Србије.
Дакле, с мазутом не знамо где ћемо. А угља нема довољно, јер се, пре свега у Колубари, не ископава онолико колико би требало да се производи струја у пуном капацитету. Поготову што ће и потражња за струјом скочити чим почну евентуални проблеми у снабдевању гасом.
– Разрађујемо сценарије са ЕУ да у зиму уђемо спремни упркос поплавама. Преговарамои о „финансијској ињекцији“ од 150 до 200 милиона евра. Још се разматра колико ће бити кредити, а колико донације. Не планирамо захтев за поскупљење струје, све док не буде јасно с коликим финансијским средствима можемо да рачунамо – каже Александар Обрадовић, директор ЕПС-а.
(Вести)
