Прочитај ми чланак

НАТО стеже обруч око Русије

0

nato-planning-rapid-deployment-force-of-10_000-troops-to-counter-russia.si

Северноатлантски савез планира веће стационирање на истоку Европе, у Пољској и балтичким земљама. Најновији планови Алијансе постали су јабука раздора и међу самим чланицама Савеза.

Од почетка украјинске кризе НАТО показује „мишиће“ на територији земаља које су некада припадале совјетском блоку. Сада Северноатлантски савез отворено најављује јачање војног присуства на истоку Европе.

За октобар су планирани велики маневри у Пољској. Алијанса је од маја утростручила број ваздушних партрола над балтичким земљама, а председник најјаче чланице, САД, Барак Обама иде у Естонију, уочи Самита у Велсу, где се очекује одлука о јачању војног присуства НАТО на истоку Европе.

 

ШТИТ У РУМУНИЈИ И ПОЉСКОЈ

Од почетка 2015. године америчка војна база са ваздушним пресретачима би требало да почне да ради у Румунији, а три године касније и у Пољској.
Овај део антиракетног штита, са сателитима, земаљским и поморским радарима, замишљен као одбрана Европе од могућег напада Ирана, несумњиво ће да утиче на равнотежу војне снаге на евроазијском континенту.
Руски председник Владимир Путин сматра да овај систем није само одбрамбени, већ „офанзивно оружје“.
Он га види као „елемент америчког офанзивног система постављен ван територије САД“.

 

Најави генералног секретара НАТО Андерса Фога Расмусена Алијанса тиме „одговара на руску претњу“, претходио је „Акт о спречавању руске агресије“ у америчком Сенату, у коме се од председника САД захтева јачање америчке и НАТО подршке армијама Пољске, Естоније, Литваније и Летоније, као и „другим земљама за које он сматра да им је помоћ потребна“.

У истом, још неусвојеном, акту који су поједини амерички медији окарактерисали као један од најопаснијих од кубанске кризе, подстиче се размена обавештајних података Вашингтона и Кијева, као и једноставнији приступ војној опреми и тренинг са Украјином, Молдавијом и Грузијом, као „значајним“ партнерима НАТО.

– Америчке трупе стигле су до руске границе – приметио је марта ове године „Бостон глоуб“, подсећајући да је од колапса Совјетског Савеза 1991. године, 12 земаља источне и централне Европе, некада чланица Варшавског пакта, ушло у НАТО.

Недавно је бивши амерички амбасадор у Украјини Џон Хербст казао за амерички часопис „Форин полиси“ да Алијанса треба јавно да преиспита Оснивачки акт НАТО – Русија из 1997. године према коме две стране не гледају једна на другу непријатељски.

Командант НАТО за Европу, генерал Филип Бридлоув препоручује, преноси „Тајм“, снабдевање Пољске довољном количином оружја и муниције, за брзо распоређивање хиљада трупа. Расмусен, коме мандат истиче крајем септембра, сада за више европских новина отворено говори о трајном стационирању НАТО на истоку Европе.

Сувишно је рећи да Москва од распада Совјетског Савеза, упркос уверавањима Запада да се неће ширити на исток, оштро реагује на приближавање бившег хладноратовског непријатеља својим границама. Сада, када се планира да пољски град Шчећин постане најисточнија НАТО база, температура у Москви расте:

– НАТО отворено јача снаге у Источној Европи, укључујући црноморску и балтичку област. Њихови оперативни и борбени тренинзи добијају на интензитету – примећује руски председник Владимир Путин, док се „тампон зона“ према НАТО сужава.

Најновији планови Алијансе, парадоксално, не делују само као јабука све дубљег раздора између Москве и НАТО, већ и међу чланицама Савеза. САД и Британија, најудаљеније од европске „границе“ НАТО према Русији, најватренији су поборници стационирања на истоку Европе. Француска, Шпанија, Италија изражавају озбиљне резерве, али најделикатнија је реакција друга највеће чланице НАТО, Немачке.

Берлин не жели да стационирањем великих, сталних војних база додатно провоцира Москву, јер је свестан да би одговор Русије могао на више нивоа да буде непријатан за Европу у којој су сећања на ратове 20. века живља него са друге стране Атлантика. Паралелно са продубљивањем јаза НАТО и Русије, расте и напетост у односима између Вашингтона и Берлина.

Paratroopers from the U.S. Army's 173rd Infantry Brigade Combat Team participate in training exercises with the Polish 6 Airborne Brigade' soldiers in Poland

НАТО формира нове снаге брзог реаговања због ситуације у Украјини

НАТО планира да формира нове снаге брзог реаговања од најмање 10.000 војника због ситуације у Украјини, пише Financial Times.

Премијер Велике Британије Дејвид Камерон ће званично најавити стварање тих јединица наредне недеље.

Очекује се да ће на НАТО самиту 4-5 септембра у Велсу Барак Обама и други лидери војног блока направити дугорочни план за јачање одбране на источним границама.

(Вечерње новости, Глас Русије)