НАТО планира додатне војне базе у источној Европи, а ракетни штит би сада и званично могао бити уперен против Русије.

НАТО званичници, услед разбуктавања украјинске кризе, разматрају да поставе  на источне границе савеза и упере према Русији дуго планирани антиракетни одбрамбени штит, који је оригинално замишљен да брани Европу од потенцијалних напада са Блиског истока.

Предлог је то којему се противе неке од јачих земаља у савезу, док истовремено земље источне Европе, боје се како би руски маневри на истоку Украјине могли постати реална претња њиховим интересима.

Позив на такво ширење осим САД-а подржавају Пољска, Литванија, Естонија и Летонија, а оне су и позвале преостале чланице савеза да нађу заједнички језик, којиме би се након НАТО самита у Кардифу, следеће недеље, отворио пут ка остварењу тог плана.

Главни секретар НАТО савеза генерал Андерс Фогх Расмусен рекао је како ће чланице војног блока покушати да пређу преко унутрашњих неслагања и постићи договор око постављања нових база у близини руске границе.

„Већ постоји нешто што се зове Снаге за брзе реакције (НРФ) чија је сврха брзо распоређивање војних снага у случају потребе. Сад нам је намера да развијемо врх тог копља који би био на степену врло високе приправности. Како би се то обезбедило морала би се да изграде постројења у којима би се акумулирале залихе хране, опреме и инфраструктура за командна места“, рекао је Расмусен.

На новинарско питање значи ли то да ће у земљама источне Европе бити стална присутност НАТО-ових снага одговорио је „Укратко да, но да не дође до неспоразума дода ћу, докле год је то потребно.“

На додатну милитаризацију региона од стране НАТО-а у Москви засигурно неће гледати с одобравањем, упркос обећањима западног војног савеза како се неће ширити на исток, Русија од распада Совјетског савеза посматра како се тај блок константно шири према њеним границама.

Заправо и не изненађује превише да се САД и Велика Британија залажу за такву опцију јер су физички удаљене од могућег жаришта уз руску границу. Друге велике земље чланице савеза противе се таквом плану, на пример Немачка не види какво добро би могло изаћи из изазивања Русије којој се већ годинама обећава како се противракетни штит неће да уперит према њеној територији. Шпанија, Италија и Француска такође не подржавају такав план.

Расмусен је истакао како је „Русија та која НАТО не сматра својим партнером“, док је заправо НАТО тај који је без увијања одбио предлог Русије да учествује у постављању ракетног штита којим би Европа била сигурнија од ракетних напада.

Да је таква операција добила зелено светло и започела са радом могло је доћи до приближавања хладноратовских непријатеља и привести крају бројне године међусобног непријатељства. Уместо тога чини се како НАТО- у више одговара држати Русију са стране што је у последњих неколико година довело до стања у којему би могла започети нова трка у наоружању.

Иако заправо није представљен никакав опипљиви доказ који би подржао тврдње о Руској умешаности у сукоб у Украјини, што је, морамо признати, у доба високо развијеног технолошког надзора, врло неодговорно.

Расмусен је ипак изјавио „Видели смо артиљерија како са руске стране границе гађа мете у Украјини, накупљање војске уз украјинску границу те је очито како је Русија умешана у дестабилизирање источне Украјине.“

Ипак из НАТО савеза признали су како њихове информације нису сто посто прецизне јер морају „… проматрати с удаљености од тридесетак километара“, што је висина на којој орбитирају сателити, рекао је један високи званичник НАТО-а.

У међувремену ће, како би успео да оствари свој план, главни секретар на одласку, Расмусен провести следећих неколико недеља покушавајући добити средства од ионако финансијски измучених земаља чланица савеза.

Мандат главног секретара НАТО савеза, генерала Расмусена, истиче 30. септемра.

Влада Украјине жели у НАТО

Влада Украјине је предложила нацрт закона који укида ванблоковски статуса земље и враћа јој право да се учлани у НАТО, изјавио је премијер Арсениј Јацењук.

Овај закон предвиђа забрану учлањења у Царински савез и Евроазијски савез, као и у све друге савезе који су против уласка Украјине у ЕУ.

Заменик секретара аналитичког центра Савета националне безбедности и одбране Украјине Михаил Коваљ је раније изјавио да Кијев тражи од Вашингтона специјални статус НАТО савезника.

Расмусен: Украјина може бити примљена у НАТО

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен сматра да Украјина може да се учлани у војно-политички блок уколико буде одговарала његовим критеријумима.

На сусрету НАТО комисије и украјинске делегације питање уласка земље у алијансу није разматрано. Али остаје на снази одлука донета на самиту у Букурешту 2008. године о томе да Украјина и Грузија у перспективи могу бити примљене у НАТО.

Влада Украјине је данас поднела предлог за укидање ванблоковског статуса земље. Премијер Арсениј Јацењук је изјавио да ће нацрт закона бити размотрен 4. септембра.

(Адванце, Глас Русије)

Ознаке: НАТО, нато базе, ракетни штит, Русија, Украјина