Симић: Влада се бави светском политиком уместо да са суседима реши спорна питања. Србија нема граничних проблема са Мађарском, Румунијом и Бугарском.  Остали само мањи спорови са БиХ.

Београд – Нерешено питање граница између Србије и Хрватске могло би озбиљно да угрози европски пут Србије, сагласни су саговорници Данаса. Више од две деценије државе не могу да утврде границу, јер се воде различитим параметрима. Копнени део није споран, већ водени, у готово целом току Дунава од 145 километара.

Јовановић: Следи условљавање Загреба

Бивши савезни министар за иностране послове СР Југославије Живадин Јовановић, за нерешене граничне проблеме, пак, криви Хрватску.
„Постоје и мањи гранични проблеми са БиХ, али они ће лако да се реше.
Међутим, са Хрватском ће ићи теже јер она не признаје међународну праксу по којој је средина реке граница између две државе.
Верујем да ће Хрватска условљавати Србију на путу ка ЕУ због спорних граница и да ће за то имати подршку међународне заједнице“, сматра Јовановић.

Међународна пракса налаже да гранична линија између држава буде средина реке, међутим, Хрватска захтева катастарску границу. Дунав је у протеклих 200 година мењао свој ток ка Хрватској од три до пет километара, па према проценама суседа, око 10.000 хектара земљишта на српској територији припада – Хрватској. Чак ни Међудржавна комисија за утврђивање границе дуж Дунава, формирана 2001. године, није постигла никакав резултат.

Србија нема граничних проблема са Мађарском, Румунијом и Бугарском, јер су границе дефинисане још у време СФРЈ. Мањих проблема било је са Македонијом, који су решени 2001. Остали су мањи спорови са БиХ који ће ускоро бити решени, како најављују са обе стране.

Посланик у Скупштини Србије Јанко Веселиновић оценио је да Влада Србије у последње две године не ради ништа на решавању питања државних граница. Са тим је сагласан и председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Предраг Симић, који каже да се Влада бави светском политиком попут кризе у Украјини, уместо да се окрене својим суседима и реши спорна питања.

– Као што је Хрватска својевремено имала проблем са Словенијом, тако она сада може да прави проблем Србији приликом уласка у ЕУ, управо због спорних државних граница. Хрватска је, додуше, обећала да то неће чинити, међутим, обећање је дао бивши премијер Хрватске који је сада у затвору – каже Симић. Наш саговорник додаје да постоји низ међународних решења којима су слични спорови окончани, али да је за то потребна политичка воља.

– После све бољих односа Србије и Хрватске, захваљујући пре свега Борису Тадићу и Иви Јосиповићу, ти односи су сада све хладнији и хладнији. Наша влада брине о светским кризама, уместо да ради на побољшању односа са својим суседима и реши спорна питања – истиче Симић.

Да би Хрватска могла да прави проблем Србији на путу ка ЕУ, индиректно је потврдио и њен премијер Зоран Милановић, који је пре неколико месеци рекао да се мора уредити граница на Дунаву, осврћући се на претприступне преговоре о уласку Србије у ЕУ.

„Нема уцјена ни менторства, али неке ћемо ствари морати договорити. Крајње је вријеме. Нитко не може рећи да је она толико витална као граница на мору, али то напросто морамо уредити. То ће бити један од наших увјета, а друга страна нема ниједан разлог за одуговлачење“, рекао је Милановић хрватским медијима.

Познати хрватски адвокат Анто Нобило каже за Данас да као што је Словенија правила проблеме Хрватској приликом уласка у ЕУ, тако ће и Хрватска чинити Србији.

– Иако су надлежни у нашој земљи рекли да неће то да раде Србији, поучени искуством са Словенијом, очигледно се ствари мењају са дневнополитичким потребама. Гранични проблеми захтевају решење техничких стручњака. То је могло да буде урађено протеклих година, али није било политичке воље. Хрватска ће сада искористити ситуацију у којој се налази Србија, односно њен убрзан пут ка ЕУ, како би различитим условима решила сва отворена питања са Србијом – сматра Нобило. Он додаје да би након уласка Србије у ЕУ решавање међудржавних проблема било компликованије.

– Ипак, и оно што Хрватска тражи мора бити у складу са општеприхваћеним међународним стандардима, никако нешто екстремно. Словенци су имали екстремне захтеве па је на крају спор решен међународном арбитражом – закључује Нобило.

„ЕУ од Србије тражи солидарност“

Београд — Брисел је оно што тражи од Србије, када је у питању Русија, дефинисао као питање солидарности или активне неутралности, изјавила је Тања Мишчевић.

„Разумеју да је наша позиција специфична и да Србија због својих спољнополитичких и економских интереса жели да задржи ситуацију у којој неће уводити санкције Русији, али да је спремна да, до момента уласка у ЕУ, прихвати све обавезе које произлазе из чланства, укључујући и спољну политику и политику безбедности ЕУ“, рекла је Мишчевићева за Блиц.

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ је нагласила да смо јако заинтересовани да отварање првих поглавља у преговорима буде што пре.

„У овом тренутку смо потпуно спремни за отварање 32.поглавља (финансијски надзор), али знамо и прихватамо да не може бити отварања било ког поглавља пре него што се отвори једно од три тешка, а то су поглавље 23 (правосуђе и основна права), 24 (правда, слобода, безбедност) односно 35 (Косово)“, навела је Мишчевић.

Према њеним речима, технички је немогуће да се 23. и 24. поглавље отворе пре фебруара или марта следеће године, док код поглавља 35 зависимо од оцене држава чланица ЕУ о напретку дијалога Београда са Пристином.

„У интересу је свих страна да 35. поглавље буде отворено што пре, јер се оно састоји од праћења имплементације свега што је договорено. Верујем да ће бити отворено до краја године. Прва могућност је да буде у октобру, а друга у децембру“, рекла је Мишчевић.

(Данас, Танјуг, Блиц)

Ознаке: Дунав, ЕУ, Србија, српскохрватска граница, Хрватска