Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – Синод Српске православне цркве (СПЦ) одлучио је данас да покрене црквеносудски поступак против архиепископа Стефана, поглавара канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ).
У саопштењу црквене владе се наводи да „упорним останком у расколу“, МПЦ нехришћански учествује у прогону архиепископа Јована, канонског поглавара аутономне Охридске архиепископије, његовог свештенства, монаштва и верног народа.
СПЦ је, наиме, још на мајском Сабору констатовала да јесте спремна за дијалог о „успостављању канонског поретка, верског мира и братске љубави са црквом у суседној и пријатељској Македонији“, али да је услов за то претходно ослобађање неправедно утамниченог архиепископа Охридског Јована.
Сабор је навео да је архиепископ Јован заточен управо на захтев врха цркве у Македонији, која је у расколу.
Тада је наведено и да су истоветну поруку канонски непризнатој Македонској православној цркви упутили и патријарси васељенски Вартоломеј и московски Кирил.
Према ранијим порукама из СПЦ ослобађање архиепископа Јована је једини услов за наставак дијалога о аутокефалости МПЦ, а патријарх Иринеј је такође већ раније Танјугу рекао да је услов за тај договор и поштовање Ниšког споразума из 2002.
Бивши владика МПЦ и актуелни архиепископ Охридски СПЦ Јован је осуђен на затворску казну због наводне проневере. Ухапшен је децембру 2011, а након прогона непризнате МПЦ он је „прешао на страну СПЦ“ која му је доделила статус архиепископа и званичног представника Православне охридске архиепископије.
Македонски медији тврде да је Вранишковски заједно са својим следбеницима и СПЦ-ом покренуо наводно „велику међународну пропагандну акцију“ у намери да прикрију његове „криминалне радње“, стварајући истовремено слику да је он у Македонији прогоњен због угрожавања верских слобода.
Портал Тајм на македонском језику је писао да је чак и званични Београд злоупотребио овај случај тако šто је председник Србије Томислав Николић, приликом посете Скопљу, понудио да посредује у решавању овог спора уколико се Македонија сагласи да ослободи Вранишковског кога, иначе, у тој држави зову „просрпским архиепископом“.
„Случај Вранишковски“ је своје место нашао и у последњем извештају Стејт Департмента о људским правима у делу који се односи на верске слободе у Македонији.
Српски патријарх Иринеј је више пута до сада поновио да Македонија спроводи „државни прогон на верској основи“ против архиепископа Јована и Православне охридске архиепископије. Да је МПЦ нехришћанска парацрквена организација поручио је и васељенски патријарх Вартоломеј, који је рекао да управо због тога њени представници нису били позвани на обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу.
Вартоломеј је тада, обраћајући се на грчком језику, поручио да се „у нашим православним црквама поново појављују разни расколи, јереси, отпадниšтва. Јерарси се прогањају, као šто је случај са архиепископом охридским Јованом. Свештеници, монаси, верници бивају прогоњени за речи Божије, јер не пристају да се укључе у антихришћанску и псеудоцрквену организацију, а све то помажу државне структуре. Због тога што проносе име Христово они бивају прогоњени без икаквог разлога и кривице“, рекао је Вартоломеј, што је на српски језик превео владика бачки Иринеј, кога у Македонији сматрају великим противником непризнате МПЦ.
Поглавар непризнате МПЦ Стефан је недавно затражио да се статус њене аутокефалности реши дијалогом са патријарсима – српским Иринејом, руским Кирилом и васељенским Вартоломејом како би се све променило до Свеправославног сабора, који би требало да буде одржан 2016. године у Цариграду.
У међувремену двојица угледних македонских владика Тимотеј и Пимен јавно су се заложили за помиловање Вранишковског. Незванично за помиловање Вранишковског је и већина архијереја непризнате МПЦ, али не и архиепископ Стефан и владике Петар и Агатангел.
Иначе, Вранишковски своју казну издржава у затвору у Идризову.
