Кућа Малог Ристе, једног од најпознатијих пиротских трговаца с краја 18. века, у којој се данас налази Музеј Понишавља због очуваности и аутентичности ентеријера и екстеријера, као магнет привлачи редитеље па су у њој снимана бројна значајна остварења српске кинематографије попут „Ивкове славе“, Зоне Замфирове“ и многа друга.

Иако се о самој згради доста тога зна, многи детаљи везани за живот власника куће Христе Јовановића, познатог као Мали Риста и данас су обавијени велом тајне и мистерије и представљају прави изазов за бројне истраживаче, историчаре и друге стручњаке.

Како би се разоткрио бар део мистерија везаних за живот Малог Ристе, кустоси Музеја Понишавља Сашка Велкова и Мила Панајотовић, као и предавач на „Хумболт“ универзитету у Немачкој Ненад Стефанов синоћ су у галерији Музеја по први пут јавности представили документа која попуњавају бројне празнине у биграфији Малог Ристе.

Проучавајући живот Малог Ристе, аутори изложбе, који су објавили у исто време и монографију о Малом Ристи, трагали су и по архивима Истанбула, Софије и Београда.

Како каже кустос музеја Сашка Велкова ни данас није познат тачан датум рођења Малог Ристе.

„Много тога се зна из предања, али се не зна тачна година рођења, нити село из кога потиче Мали Риста па се тако по предањима причало да је из села Завој, по неким другима, потиче из села Паклештица. Очигледно је, међутим, да је био врло богат о чему сведочи и кућа коју је саградио која датира из 1848. године“, каже Велкова.

Према њеним речима, зна се да се бавио трговином, да је имао добру сарадњу са турским властима на основу чега је био овлашћен да прикупља порезе, али и имао монопол на трговину многим производима.

Међутим, врло мало тога се знало о другом делу живота Малог Ристе, тачније од 1860. године па надаље, наводи Велкова.

Кустос Панајотовић каже да су трагајући по архивима за документима о Малом Ристи управо из тог периода који је до сада представљао највећу мистерију, дошло до значајних открића.

„До сада се сматрало да је Мали Риста 1860. године са још 12 других трговаца отеран у Турску, али смо у архивима Истанбула дошли до уговора потписаних од стране Малог Ристе који указују на то да је Мали Риста ипак био овде, али да је радио у тајности. Такође, на основу тих уговора смо сазнали да је он живео дуже него што се до сада сматрало. До сада је као година његове смрти фигурирала 1864. година, међутим, нашле смо документа из 1874. године са његовим потписом“, казала је Тањугу Панајотовић.

(Вечерње новости)

Ознаке: Музеј Понишавља, Пирот, Христа Јовановић