Прочитај ми чланак

Путопис са Космета: Колевка којој се не види дно

0

naslovna

Нови путопис(и). Одлазак Косову и Метохији у сусрет. Дестинација север покрајине. Али успутна иконографија, станишта, засеоци, нову бригу осликавају, нови печат дају.

Рано јутро. Свежина ваздуха буди. Пробијамо се кроз маглу на прилазу Урошевцу. Згуснута фреквенкција саобраћаја тек пред Приштину. Иако делује да је сигнализација регулисана, пуштено скретање за Косовску Митровицу, само делимична је проходност, јер се сада уз пут, увиђа неки нови прокоп, као за покушај подземне саобраћајнице уз хотел са кипом „америчке“ (не)слободе…

Тај се приказ никако не да описати, ма колико пута човек био, навратио тамо…Нема тог путописа који ће доловити сву тегобу „збрисаног“ Милошева. Нема више ни табле да улазимо у ово село. Кроз густу прашину, пролазимо раскопаним путем, уз велику буку, проширује се пут. Иста нас тежње вуче. Да се обиђе, види, обележи…

Још теже слике. Тегобно. Још више табли са огласом да се продаје и кућа и земља. На (српској) латиници. И онако са раскпопаном улицом, како је само тежак поглед ка разваљеној кући. Огледа се још стара тапета, последњи креч домаћина у свом дому.

Бога питај чија је, нисмо могли да сазнамо. Да ли је продата, дата, отуђена, раскрчмена, отета, поклоњена…Ограђена дворишта јасно „веле“ да су нове газде дошле. И натписи су на њиховом језику. Ова друга, наша домаћинства – јасно осликавају карактеристичну препознатљивост и тог малог и преосталог српског живља.

slika-2

Прилаз Кузмини, општина Косово Поље (фотограф Ђорђе Бoјовић)

По који шаров чувар, живина у двориштима, дају на око потпуно нереалну идиличну слику тог атара, иако се непрестано пролама бука оближње гломазне грађевинске машинерије са изградње новог пута.

Нека су дворишта затворена, закључаних капија, а друга, ту у суседству, сасвим отворена. Неке су куће буквално затрпане, на некима су јасни симболи размера грађевинаца…Ама ко је шта чуо да се о овој проблематици збори? Као да нема живог створа овде…Нестају и бришу се ове куће налик онима у Поморављу. Нове се стварају.

Такве се слике сада увиђају рецимо, у Новом Пазару, Тетову, Косову пољу…Чаглавици, Куманову…Огромне куће-зграде, са уврженом свешћу да мора бити тик уз магистралу.

 

slika-3 (1)

Метохија (фотограф Ђорђе Бoјовић)

Ни код Бабиног моста нема табле. Јавља се неки кривудави пут. Макадам. Класична упадљива слика насилних возача који претичу и у таквом амбијенту. Лакше се они пробијају и довијају, него ли возила Еулекса, Оебс-а, Кфора…Упечатљиво повећано присуство камиона са српским регистарским таблицама: Нови Пазар, Тутин, Сјеница…

Уверавања животног осликавања у колевци наше груде огледа се и „на северу“. У манастирским обитељима, али и на имањима вредних сељака, по ливадама, виноградима, касније и у грачаничким новим, модерним кафетеријама…

А мозаик „севера“ пружа слику ванредних стандарда. Невероватан призор нашим сапутницима. Неки и по први пут међ Србе поред Ибра. Неизвесност лебди. Блокаде су различите, и како их ко гледа. Ту су и „мало“ склоњене, споредне, скрајнуте барикаде са шљунком, кеменом. Видљиво истакнуте заставе Србије – свуда, на продавницама, школама, разним установама, институцијама државе Србије…

Све то осликава мозаик чудноватих околности, поднебља другачијег од свих осталих, са редовним патролама контигента КФОР-а, или Карабињера уз Мост на Ибру који раздваја. Изобиље симболике. Простор без оквира, а по много чему „омеђен“, „преурамљен“. Нема објашњења… У северном делу Косовске Митровице, толико је симболике, специфике, подела и разарања.

 

slika-1 (1)

Панорама Приштине (фотограф Ђорђе Бoјовић)

Уз саму реку Ибар, обилазимо Бошњачку махалу, знак суште, не само етничке супротности, као својеврсни бастион, као простор без правила. Махала, где све траје и нестаје, долази и замире, ствара се и долива, руши се и гради, тражи се и ломи…То је спцефична област, простор где нема оквира, живот који нема објашњења…

Подељено насеље, читав Космет, уграђен у једну улицу…

А остаје, не бледи слика видљиве недаће и тегобе живота овдашњих Срба у Милошеву.

„Не скидају тешку облачност“. И стоји у свој тој супротности, онај „радни путоказ“, не бледи. Табла на српском – Фризерка.

До нових сусретања.

(akademskikrug.rs)