Прочитај ми чланак
У ишчекивању наставка дијалога Београда и Приштине, са обе стране „призивају“ се разговори без посредника. С тим што Београд тај директан дијалог види као статусно неутралан, док би га Албанци третирали као разговор две суверене земље.
Из Канцеларије за КиМ поручују да нам је „у заједничком интересу тежња ка несметаној директној комуникацији Београда и Приштине“:
– Такав дијалог не би имплицирао било какво статусно признавање, већ би био доказ напретка у разговорима и нормализацији односа.
На другој страни, претендент на премијерску позицију у Приштини, Рамуш Харадинај, поручује да морамо имати – билатерални дијалог. Циљ је, наводи, да се једног дана Косово и Србија међусобно признају и да сви идемо ка чланству у ЕУ. Питање је, дакле, да ли би разговори без трећег пара очију Србији „пришили“ етикету да је за столом признала косовску државност?
Шеф скупштинског Одбора за КиМ, Милован Дрецун (СНС), каже за наш лист да ако желимо да дијалог са Приштином иде брже, најбоље би било да разговори буду директни јер се теме и тичу – Срба и Албанаца. Досадашњи дијалог, оцењује, имао је „компликован механизам“, па он за даље сугерише:
– Непосредни разговори се не би водили на неутралном терену, већ у Београду и Приштини. Оно што се договори, озваничило би се у Бриселу, јер би ЕУ остала покровитељ разговора. Директан дијалог би био најснажнији сигнал да је време ратова иза нас, али он мора да остане статусно неутралан.
Да би без посредника у разговору са Албанцима могло више да се „извуче“ за интересе Срба на Косову сматра и бивши министар за КиМ Горан Богдановић (НДС), али он не верује да би такав дијалог могао да се „замаскира“ као статусно неутралан:
– Та завеса је пала у моменту потписивања Бриселског споразума. Али, и поред тога, непосредни разговори су сигурно боља опција од ових у којима је међународна заједница пристрасна. Ионако нам медијатори нису ништа помогли, већ је у њиховом присуству Србија прихватала оно што је албанска страна тражила. Да смо у дијалогу били сами, верујем да бисмо боље прошли.
ЕУ И САД ДЕЖУРНИ КОНТРОЛОРИ
Последњи директни дијалог Београда и Приштине био је 1993. године. Онда су се уметнули Американци и ЕУ, и они позицију контролора неће испустити због њиховог виђења безбедности – оцењује Душан Јањић, из Форума за етничке односе, додајући да у изјавама у којима се помиње директан дијалог заправо није изречено шта то заиста значи.
(Вечерње новости)
