Југославија-99 и Украјина-2014. Историја се понавља у детаљима. НАТО агресија против суверене државе и грађански рат који је надахнула Алијанса. Косовско село Рачак, где су убијене албанске терористе представили као цивиле и искористили то као Casus belli против Београда и малезијски авион оборен изнад Доњецка, за шта одговорност покушавају да пребаце час на проруске снаге на југоистоку Украјине, час на Москву.

Ове и друге паралеле су спровели учесници округлог стола Рат у Украјини и Југославији: сличности и разлике тактике и стратегије, организован у МИА Росија севодња.

Пуковник српске војске у пензији, председник извршног комитета Покрет за Србију Љубинко Ђурковић сматра: НАТО у Југославији је имао два циља – да се приближи Русији и да преузме под контролу ресурсе на Косову, између осталог огромне резерве угља и ретке метале који се користе у космичкој индустрији. У Украјини, убеђен је пуковник, користи се исти сценарио дестабилизације као и пре 15 година на Балкану:

„Западне снаге су, управо, сада спровеле прву фазу – покушале су да разбију Украјину. НАТО, потпомогнут хунтом у Кијеву, већ је започео другу фазу, у којој се нашла Југославија 99. године – реалне проруске снаге се на својим вековним просторима боре за своју отаџбину, посредно са НАТО, али са украјинским регуларним снагама.”

Балкан је кључ ка евроазијском простору, али и у Украјини се решавају слични задаци, сматра Генерални директор Центра за стратешке оцене и прогнозе Сергеј Грињајев. Иста смеса геополитике и економије:

„По мени, Управо у Украјини доминантно је питање сировина, то је пре свега угаљ. А такође је важан статус транзитне земље за руски гас, и у томе је трагизам ситуације у Европи, коју САД вуку у вртлог. Увећање војне групације на Криму од стране Русије одговор је на геополитичке претње, које су се мало промениле од 1999. године.”

Између осталог, тиме се сличности не завршавају. Ове земље су преживеле револуције у боји: Југославија 2000. године, Украјина 2004. године, како би се вратила на Мајдан пре пола године. У обе земље људи су излазили на улице са европским надама. О томе у шта су се оне претвориле у Србији говори руководилац београдског Центра за стратешка истраживања Драгана Трифковић:

„Постоји потпуна контрола над свим процесима. Запад је у стању да формира политичке партије у Србији, практично може да контролише читаву политичку ситуацију, и што је веома опасно, може у сваком тренутку поново да изазове сукобе. Било је, рецимо, покушаја ове године у Босни да се поново изведе нека обојена револуција.”

Ситуацију у Југославији и Украјини спајају и злочини који прате војна дејства, подсећа Драгана Трифковић:

„Постоје озбиљни докази да је руководство лажне државе Косово умешано у трговину органима, међутим много доказа је уништено. Постоји велика могућност да се исте ствари дешавају и у Украјини. Постоје информације да се и рањеницима ваде органе на лицу места, међутим ја се бојим да не постоји никаква могућност да се докази изнесу.”

Према речима војног експерта, писца Олега Валецког, коначни циљ Запада није Украјина у Европи, већ слаба, аморфна формација коју ће контролисати Вашингтон.

Да истакмено да је на територији јужне спрске покрајине Косово, отцепљење после агресије, нешто слично већ формирано. Ко је следећи на реду?

Руски конвој стоји, напетост расте

Москва/Кијев — Конвој руске хуманитарне помоћи грађанима у источној Украјини, још стоји на територији Русије без дозволе Кијева да пређе границу. За то време напетост расте.

Западни политичари и јавност тврде да је хуманитарни конвој само параван за улазак руске војске у Украјину, као и да се такав упад догодио синоћ када су десетине њихових возила прешла границу.

Москва је негирала те наводе оптужујући Кијев да појачава војне акције на истоку Украјине, како би спречио достављање хуманитарне помоћи проруском становништву, пренели су руски медији.

Додатну тензију, али и конфузију, подигао је својом изјавом украјински председник Петро Порошенко, тврдећи да је артиљерија његове армије уништила већи део руског војног конвоја који је синоћ ушао у Украјину.

Руско министарство одбране одмах је демантовало ову информацију.

Министарство спољних послова Русије недуго затим саопштило је да „постоје извештаји да екипа казненог батаљона Ајдар“ у саставу украјинске војске, планира да код Луганска експлозивом уништи камионе хуманитарног конвоја, па да за то оптужи проруске снаге.

Народна милиција у Луганску, наводно је данас заробила групу Националне гарде Украјине која је припремала напад на руски хуманитарни конвој.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров разговарао је данас са украјинским колегом Павелом Климкином истакавши потребу за снажнијим учешћем међународних агенција укључених у спровођење ове хуманитарне мисије.

Из Брисела су данас оптужили Москву да је руска армија синоћ упала на територију Украјине, а извештаје о „упаду“ објавили су британски листови „Гардијан“ и „Телеграф“.

Са министарског састанка шефова дипломатије држава ЕУ саопштено је да би свака војна акција Русије у Украјини, под било каквим изговором, укључујући и хуманитарни, била сматрана „отвореним кршењем међународног права“.

У министарском саопштењу истакнуто је да је ЕУ спремна да размотри даље санкције Русији у складу са развојем ситуације на терену.

Генерални секретар НАТО Андерс фоф Расмусен рекао је раније данас да је током прошле ноћи „Русија ушла у Украјину“, као и да „то само потврђује чињеницу да постоји стални прилив оружја и бораца из Русије у источну Украјину и представља јасан знак континуиране умешаности Русије у дестабилизацију источне Украјине“.

У међувремену руска агенција Итар тас с јавила је да је заказан састанак Русије, Украјине, Француске и Немачке на нивоу министара спољних послова, као и да ће дневни ред разговора бити одређен на дан сусрета.

Украјина на ивици хуманитарне катастрофе

УН бележе ескалацију конфликта на истоку Украјине. Према последњим подацима- свакодневно гине или бива рањено не мање од 70 људи. Последње две недеље број жртава се удвостручио и сада износи више од две хиљаде душа. Како би макар мало помогла локалном становништву, Русија је послала 2 хиљаде тона најнеопходније робе- хране и лекова.

Реакција Кијева је била врло индикативна: првих пар дана су викали да се ради о војној инвазији, а онда су убрзо потом послали свој конвој.

На југоистоку Украјине долази до праве хуманитарне катастрофе: гину цивили- жене и деца, разара се инфраструктура, стамбене зграде, а због блокаде долази до несташице лекова, хране, многих животно неопходних намирница и средстава прве помоћи. О томе говоре и избеглице из Украјине:

„Немогуће је живети. Нема струје, нема воде, свакодневно бомбардују. Како тако живети? Ужасно је. Када су избеглице излазиле из Доњецка, око њих су били тенкови, војска, пуцали су. Могло се све чути. Страшно је било и на железничкој станици.”

Обични грађани покушавају да се спасу од правог рата. У Русију је нагрнуо велики број избеглих из Украјине. Према подацима Федералне миграционе службе, њих је сада више од 700 хиљада. Москва је много пута апеловала на међународну заједницу да учине све, како би се помогло цивилима. Ипак, молбе до УН нису стигле или их нису чули. Не желе да признају и прихвате очигледне чињенице ни представници Укрјаине. Кијев тера по своме. И очигледно делује по већ смишљеном плану, говори директор Института руске емиграције Сергеј Пантелејев:

„Хуманитарна катастрофа се ствара вештачки како би се постигли војни успеси. То је апсолутно разрађена технологија, која се примењује у оквиру плана општег војног деловања. Зато се уништава сва друштвена инфраструктура- болнице, школе, путеви. Људи остају без електричне енергије, гаса, везе… Све се то наменски ради.”

Москва је упутила житељима југоистока Украјине хуманитарни конвој: стотине теретних камиона, шлепера у којима је 2 хиљаде тона пољопривредних производа, лекова, кућних потрепштина. Члан омладинске Друштвене коморе РФ, секретар централног политичког савета партије Руског општенародног савеза Михаил Бутмиров сматра да на овај начин Кремљ поново показује да „не заборавља своје“:

„На овај начин Кремљ је показао да се не одриче Руса који живе у Донбасу, јер, како је изјавио председник Путин, Русија ће штити грађане који говре руским језиком, оне људе којима је Русија блиска као културно-историјска домовина. Последњих месеци смо видели да Кремљ не учествује посебно активно у решавању конфликта у Донбасу, осим путем министарства спољних послова. А овде, управо на овај начин смо показали да не занемарујемо своје. И овај хуманитарни конвој чини 300 КАМАЗ-ових камиона упућени су у Доњецк и Луганск.”

Вашингтон је и на ово одговорио претњом новим санкцијама и поменуо војну интервенцију. Запретили су блокадом колоне ка Кијеву, истина, после пристизања представника Међународног Црвеног крста, власти су смањиле свој ентузијазам. А уз то, у међувремену сазнајемо да је и Кијев сакупио помоћ и отпремио свој конвој. Први је био у Луганској области већ у петак. А то значи да је, закључују експерти, Кијев фактички признао да је Москва у праву и пожурио је да учини бар нешто за спас житеља југоистока Украјине.

(Танјуг, Глас Русије)

Ознаке: Југославија, Луганск, рат за ресурсе, Руски конвој, Украјина, хуманитарна катастрофа у Украјини