Прочитај ми чланак
После пуна два дана чекања код места Ратне у Украјини, српске камионџије изгубиле стрпљење. Украјинке које су препречиле пут, ударале у стакла, ретровизоре, лупале шофершајбне, али, на крају, ипак, устукнуле и пропустиле наше возаче.
После готово два дана блокаде пута код места Ратне на граници Украјине и Белорусије, српске камионџије су прошле ноћи коначно пробиле барикаду. Око 300 Украјинки затворило је магистралу протестујући због мобилизације мужева и синова.
Али, после готово 48 сати чекања, немоћи украјинске полиције и војске да им помогну, превозници су изгубили стрпљење и насилно кренули даље. Жене су ударале у стакла, ретровизоре, лупале шофершајбне, али су, ипак, устукнуле. Срећом, нико није повређен, а и шлепери су незнатно оштећени.
Путовање наших возача, који превозе робу из Србије до Русије, иначе је напорно и уобичајено траје четири-пет дана. Блокада од пре два дана им је додатно закомпликовала пут.
Иван Рошковић, превозник фирме „НиМ шпед“, у Санкт Петербург возио је хладњачу са 20 тона свежег воћа из Тополе. Зато је постојала опасност да роба пропадне. На повратку из Русије, за једну београдску фирму, довозе тоне папира.
– Ове релације Србија- Русија, вози само један возач – каже Рошковић.
– Обично возимо по девет сати и исто толико се одмарамо и спавамо, углавном у камионима на великим бензинским пумпама које имају видео-надзор.
На путу од Србије до Русије спавамо три пута, обично после границе са Украјином, Белорусијом и у Русији.
Навикли смо на такве релације и вишесатну вожњу. Трасу којом смо кренули кроз Украјину, дугу око 700 километара, прешао сам безброј пута и познајем је као свој џеп.
Из Србије, прича Рошковић, иде се преко румунских градова Темишвара, Арада, Орадеје и Сату Мареа. У Украјину се улази код Ђакова.
Пут одатле до Мокачева, првог већег места, дуг је око 50 километара, али је врло лош, па та деоница „кошта“ наше возаче три и по сата.
– Даље идемо према Лавову, где су многе колеге раније окретале за Кијев, па даље у Русију – објашњава наш саговорник.
– И они, међутим, сада, иду искључиво од Лавова преко Луцка, путем, којим сам и ја кренуо пре три дана. После Ратне, прелазимо у Белорусију, па према различитим деловима Русије.
– Блокада код Ратне није била прва у овој тури – каже Рошковић.
– Претходно заустављање затекло нас је код Мокачева, после уласка у Украјину из Румуније.
Окупљени грађани су, међутим, пропуштали хладњаче и кола Хитне помоћи, па нас та блокада није погодила.
Иначе, чим се уђе у Украјину, пут је даље проходан и безбедан.
Проблем је, међутим, што су Украјинци револтирани и више се не зна када и где могу да блокирају пут.
Како су нам јуче рекли надлежни у чачанској фирми „НиМ шпед“, блокада на украјинској граници их је затекла и приморани су да размишљају о алтернативним правцима до Русије.
– Ова ситуација нам је веома закомликовала посао, јер засад имамо дозволе за транзит кроз Украјину – кажу у сектору за транспорт и логистику „НиМ шпеда“.
– Ако будемо решили да променимо путању, биће нам потребне дозволе за пролаз кроз Мађарску, Словачку, Пољску. Осим што је тај пут много дужи, више би нас коштао.
Ипак, било би коректно да Украјинци званично потврде да ли су њихове границе, због ситуације у земљи проходне или не.
АМБАСАДА (НЕ) ПОМАЖЕ
Превозници очекују да се наша амбасада у Кијеву укључи у решавање проблема, без обзира на изјаву амбасадора Радета Булатовића нашем листу да „није посао амбасаде да се баве тиме“.
– Требало би да се наш амбасадор као и Министарство спољних послова више ангажују како би заштитили наше интересе – поручују превозничке фирме.
– Овако, утисак је да смо препуштени сами себи и да проблем морамо да решавамо сами, како знамо и умемо.
(Вечерње новости)
