Прочитај ми чланак
Искористио бих прилику да се јавно покајем и извиним Александру Вулину, Сиднију Шелдону радничке мисли, и лаком летњем еротском штиву званом Закон о раду, с обзиром на то да се први позитивни ефекти већ виде: становита фирма из Врњачке Бање понудила је радницима гробна места као компензацију за заостале плате!
Браво! Једна брига за радника мање, њихово је сад само да се опусте и умру.
Без шале, апсолутно подржавам систем компензације, односно плаћање у натури: радио си, зарадио, дугујем ти бога оца, али ћу уместо лове да ти пошаљем гробаре на кућну адресу да ти узму меру.
Може човек и током паузе да тркне до гробља и легне на своју парцелу, да му на лицу места ураде пробну верзију, па трк назад на радне задатке, весело ишчекујући „усељење“.
Пазите тек бенефит ако супружници раде у истој фирми или чак троје из исте куће – па то му већ дође плац, малтене… Мали породични бизнис, бре! Гробљански тајкуни празног стомака и фрижидера, али велепоседници иловаче…
Замислите кад се врате они легендарни регреси за годишњи одмор, не новчани, разуме се, већ, рецимо, товар шљунка како би подсећао на плажу; комплет разгледница Сутоморе-Прчањ-Шушањ-Чањ; млеко за сунчање како не би изгорели чекајући аутобус до фирме и назад или асуре да их испруже деци на тротоару док гледају залазак сунца над солитерима и обећањима да ће догодине сигурно негде на летовање! Макар иза комшијског солитера, где се боље црни…
Вау, замислите тек компензацију за неуплаћивано здравствено и социјално: „Иди у апотеку и бирај лек који хоћеш, газда Миле части! За таке ствари не жалим, бре, само немој да се бахатиш и узимаш и оне који ти не требају – нећеш зимницу да правиш, бре!”
Такозвано повезивање стажа – никакав проблем! Одсад ће то ићи по аутоматизму: муж се одрекне стажа како би жени зарачунали и његов да мученица може коначно у пензију, а њему што буде мањкало после смрти до пуне пензије одрадиће деца и све тако укруг. Опет нека врста малог породичног бизниса, који ће уједно учврстити институцију брака, јер у случају развода има да се шљака до васкрсења, поновне смрти, па још једног васкрсења.
Море, оно с гробним местима уопште није лоше: сиромашнија предузећа понудиће само лопату и свећу, уз обавезу да не изгори до краја јер једна треба да послужи барем за три сахране. Пардон, испраћаја у „пензију“.
П. С. Приликом следећег разговора за посао распитајте се да ли предузеће поседује некакво неискоришћено земљиште и не дозволите да вас поведу у обилазак истог, уз изговор да желе да вас упознају с ветеранима колектива. Ако већ морате, љубазно одбијте да се опружите на трави док двојица око вас нешто исцртавају кредом и побадају кочиће – није у питању такозвани тим-билдинг већ обрачунавање ваше „зараде“.
Добро, Закон о раду дозвољава и исплаћивање радника у правом новцу, али нормално је да се претходно исцрпе све могућности: ако се вратите кући са лопатом, рецимо, залихама уложака до менопаузе или једва коришћеним асурама, знајте да сте добили и посао и првих неколико плата.
Па да частите, ваља се…
