Прочитај ми чланак
Постоји ли ад и адске тамнице у којима грешници доживљавају вечне муке и где су оне наведене као исходиште грешног живота.
ВЕЧНЕ МУКЕ
• Православна Црква учи да у вечности постоје двојаке муке, као и двојако блаженство:
1) унутрашње, произведене осећањима и помислима које се рађају услед сопственог положаја
2) спољашње, које производе спољашње околности.
Страшни суд
Свето Писмо адске муке свуда назива вечним ‐ то је учење које је света Црква стално проповедала и проповеда. Господ наш Исус Христос је ту страшну истину неколико пута потврдио у Јеванђељу. Најављујући одбаченим грешницима заједнички удео са палим анђелима, Он је објавио шта ће им рећи на Своме Страшном Суду: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25,41). По изрицању коначне пресуде људском роду, изгубљени ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (Мт. 225,46).
У причи о окрутном богаташу и убогом Лазару, Господ је посведочио да обитељи вечног блаженства и адске тамнице дели провалија велика, и да нема преласка ни из блаженства у муке, нити из мука у блаженство (Лк. 16,26). Црв адски не умире, и огањ се не гаси (Мк. 9,48).
Подземне тамнице представљају чудесно и страшно уништавање живота, уз његово истовремено очување. Тамо долази до потпуног прекида сваког делања и преостаје само страдање; тамо влада најљући међу боловима срца ‐ очајање; тамо су плач и јауци што не доносе никакву утеху души коју раздиру; тамо су ланци и окови који се не могу скинути; тамо је непрозирна тама, без обзира на силан пламен; тамо је царство вечне смрти.
Свети Игњатије Брјанчанинов – Енциклопедија Православног духовног живота
