Прочитај ми чланак
Овај текст у форми питања и одговора представља увод у евроазијство и евроазијске интеграције и намењен је широј публици која је нимало или сасвим мало упозната са овим темама.
1) Шта означава термин Евроазија?
Термин Евроазија не значи спој Европе и Азије, већ према класичним евроазијцима означава трећи континент, средњу земљу, која се географски налази између Европе и Азије, то јест обухвата велика континентална пространства европског и азијског материка. У цивилизацијском смислу Евроазија има понешто од Европе и понешто од Азије, али није ни Европа, ни Азија, већ има своју особену културу.
2) Шта је класично евроазијство?
То је идеологија настала 1921. године у редовима руске емиграције после Октобарске револуције, која осмишљава будућност Русије и других евроазијских народа посматрајући њихову историју са Истока, а не са Запада.
3) Ко су оснивачи класичног евроазијства?
Николај Трубецки, Пјотр Савицки, Георгије Флоровски и Пјотр Сувчински.
4) Ко је био Лав Гумиљов?
Лав Гумиљов је представник средње генерације евроазијаца који је живео у време СССР-а и који је дао велики допринос развоју евроазијства својим историјским делима и теоријом пасионираности. Ипак, за време СССР-а, евроазијство је било забрањено, а Лав Гумиљов је неколико пута био затваран. Његов рад је почео да се открива пред крај његовог живота који се поклопио са распадом СССР-а.
5) Ко је иницијатор идеје оснивања Евроазијског Савеза?
Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, који је 1994. године иступио са том идејом на Универзитету Ломоносов.
6) Које су главне организације евроазијских интеграција?
Царински Савез (економија) и ОДКБ (Организација Договора о Колективној Безбедности, војска). Царински Савез ће од 1. јануара 2015. године прерасти у Евроазијски економски савез. Уговор о формирању Евроазијског економског савеза је потписан 29. маја 2014. године у Астани од стране председника трију земаља Владимира Путина (Русија), Александра Лукашенка (Белорусија) и Нурсултана Назарбајева (Казахстан).
7) Како се зове председник колегијума Евроазијске Економске Комисије, која представља највиши наднационални орган Царинског Савеза?
Виктор Христенко
8) Како се зове генерални секретар ОДКБ?
Николај Бордјужа
9) Које су земље чланице Царинског Савеза и земље које су поднеле званичан захтев за пријем у Царински Савез?
Земље чланице Царинског Савеза су: Русија, Белорусија и Казахстан.
Земље које су поднеле званичан захтев за пријем у Царински Савез су: Јерменија и Киргизија.
10) Које су земље чланице ОДКБ?
Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија и Таџикистан.
11) Шта неће бити Евроазијски економски савез?
Евроазијски економски савез неће бити политички савез, неће бити нови СССР, неће бити руско-центрични пројекат, неће бити нова руска империја, неће бити словенски савез, неће бити религиозни савез и неће бити савез ауторитарних режима.
12) Шта ће бити Евроазијски економски савез?
Евроазијски економски савез ће бити економски савез независних држава које се удружују са циљем побољшања својих економија кроз развој и модернизацију који повећавају њихову конкурентост на регионалном и светском тржишту, а у корист својих грађана. У том смислу главне економске погодности Евроазијског економског савеза су четири слободе: слободан проток роба, новца, услуга и радне снаге.
13) Како се доносе одлуке у Царинском савезу (Евроазијском економском савезу)?
Консензусом.
14) Које су друге вредности осим економских које промовише Евроазијски економски савез?
Евроазијски економски савез гарантује очување традиционалних вредности и националне самобитности свих народа који улазе у његов састав уз међусобно поштовање и једнакост свих држава чланица.
15) Какав је однос Евроазијског економског савеза према другим политичким и економским савезима (Европска Унија, МЕРКОСУР и други)?
Евроазијски економски савез је отворен за сарадњу са свима на равноправним и партнерским основама и нема непријатељски карактер.
16) Какву улогу има Евроазијски економски савез у светској геополитици?
Евроазијски економски савез се залаже за мултиполарни свет, а сам представља један пол у том свету.
17) Да ли је Евроазијски економски савез отворен за пријем нових земаља чланица?
Јесте и за то постоји законом предвиђена процедура, која подразумева, приступне преговоре и дефинисање “мапе пута”.
18) Која је разлика између Евроазијског економског савеза и Европске Уније?
Основне разлике су у томе да Евроазијски економски савез није политички савез као што је Европска Унија, да се народи који живе у Евроазијском економском савезу не подвргавају унификацији (русификацији) као у Европској Унији (европеизацији), да се поштују вредности које се могу назвати конзервативним у односу на оне које се промовишу у Европској Унији (хомосексуализам, једнополни бракови, постепена разградња традиционалне породице, смањивање значаја религије и друго) и да су све државе чланице једнаке.
19) Како је Србија географски и цивилизацијски повезана са Евроазијом?
Узећемо неколико цитата из књиге “Балканско полуострво и јужнословенске земље” великог српског научника Јована Цвијића који најбоље илуструју одговоре на ова питања:
“Проучавањем геолошке грађе доказано је да главне тектонске системе Полуострва (моја прим. мисли на Балканско полуострво) имају готово исту геолошку структуру као и планински венци М. Азије.”
“Важна улога коју је Балканско Полуострво играло у развитку цивилизација произилази, дакле, већим делом из његовог положаја и географске природе области и егејских острва, из морфолошких особина које ми називамо евразијским.”
“Али су карактер византијске државе и византијске цивилизације били, исто тако као и Хришћанство, и то великим делом, источњачког порекла; њихови најистакнутији грађани долазили су, једни из Предње Азије, други са Балканског Полуострва. Као и у ранијим цивилизацијама егејског басена и у византијској цивилизацији се огледао посреднички евразијски карактер ових области.
Са азијског и афричког Истока произашле су неколике од најдубљих инспирација и највеликодушнијих осећања и мисли које су измениле човечанство. Оне су добиле свој најсавршенији облик и потпун развитак на егејским обалама Балканског Полуострва.”
Дакле, геолошки и географски Србија је потпуно везана за Евроазију, а цивилизацијски за Византију, чија култура је источњачког, то јест евроазијског порекла. Ове тврдње у потпуности одговарају тезама класичних евроазијаца да је европска култура романо-германска култура, што значи да Србија не припада европској култури.
Ту долазимо до једне од кључних теза родоначелника евроазијства Николаја Трубецког који каже: “да се у таквим условима овај народ мора у потпуности одрећи самосталног културног стваралаштва и живети као одраз Европе, претворити се у мајмуна који непрестано подражава Романогермане… да ће услед таквог развоја дати народ увек “заостајати” за Романогерманима, тј. усвајаће и понављати поједине етапе њихова културног развоја увек са закашњењем, те ће се у односу на природне “Европљане” наћи у неугодном, потчињеном положају, у материјалној и духовној зависности од њих… да на тај начин европеизација представља апсолутно зло за сваки нероманогермански народ… да се с овим злом може, а како изгледа, и треба борити свим силама.
Свега тога треба постати свестан не површно већ дубински; не само постати свестан, него и осетити, доживети, претрпети. Потребно је да се истина покаже у свој својој наготи, без било каквих украса, без остатка оне велике обмане, од које је треба очистити. Потребно је да јасна и очевидна постане немогућност било каквих компромиса: кад је рат нек је рат.”
20) Какве би Србија имала политичке, економске и безбедносне користи од чланства у Евроазијском економском савезу и ОДКБ?
Иако Евроазијски економски савез није политички савез, Србија би имала велике користи, јер би у великој мери економски била независна од Европске Уније и имала би приступ огромном тржишту и ресурима евроазијских земаља, што би јој омогућило и политичку самосталност и већу отпорност на западне притиске. Такође, пуним чланством у ОДКБ Србија би војно била заштићена од напада споља и имала би јачу подршку у својој борби за Косово и Метохију.
Да би Србија постала чланица евроазијских интеграција, није неопходно да има заједничку границу са неком од земаља чланица Евроазијског економског савеза. Као пример за такву ситуацију имамо Јерменију, која је званично предала захтев за чланством у Евроазијском економском савезу, а која се не гранични ни са једном земљом чланицом Евроазијског економског савеза.
(Евроазијски комункациони центар Србије – Горан Тешић)
