ГЕОПОЛИТИКА: Арктик као регион руског стратешког интереса

13:05 29.07.2014.

Кликни на мапу да је увећаш

Због промене геополитичких околности, ширења НАТО на исток, формирања једнополарног света са новим системом међународних односа, водеће светске државе, а пре свега САД, приметно су активирале напоре ради повећања свог политичког, војног и економског присуства у руском сектору Арктика.

Нагласак се ставља како на повећање пуномоћја већ постојећих међународних арктичких организација и комитета, тако и на стварање нових, као и на спровођење темељних и војно-примењивих истраживања широких размера на Арктику. Притом је у истраживане области укључена и територија искључиве економске зоне Русије.

Према мишљењу стручњака, доминација на Арктику представља неопходан услов за обезбеђење глобалних стратешких инетреса Запада у целом свету. Управо због тога се упорно предузимају покушаји да се Русија истисне из сектора који јој историјски припада. Међутим, проблем Арктика није само територијални. Ту су присутни и војно-политички, економски и правни аспекти, који су у целости повезани са обезбеђењем државне и националне безбедности Руске Федерације.

Што се тиче војно-политичког аспекта, ту је ситуација кристално јасна. У случају сукоба Запада са Русијом, Арктичка зона може постати једна од главних попришта војних дејстава. У случају америчке доминације Арктиком и њиховог распоређивања елемената противракетног система, они ће у значајном степену успети да неутралишу стратешке нуклеарне снаге Русије, пре свега њене морске компоненте (више од 50% офанзивних стратешких бојевих глава РФ налази се на подморницама). Војно-политичко руководство САД одлично схвата значај Арктика и због тога у последње време овде спроводи фундаментална војно-примењива истраживања широких размера, чији ће резултати несумњиво бити искоришћени у војне сврхе.

Међутим, Арктик је неопходан Западу не само због војних, него и због економских циљева (иако су ови аспекти међусобно тесно повезани). Задатак светских индустријских транснационалних корпорација јесте успостављање контроле над природним ресурсима Русије у арктичким зонама. Услед тога, Русија је приморана да предузима мере за заштиту својих интереса у овом региону. А има се шта и штитити. Према подацима УН, резерве нафте на Арктику износе 90 – 100 милијарди тона. Та бројка превазилази резерве Русије и Саудијске Арабије заједно.

Вредност свих резерви есенцијалних минералних сировина Русије износи 28 трилиона долара ( у САД на пример, само 8 трилиона), од њих на север отпада 80%, а такође и скоро 100% доказаних у РФ резерви никла, кобалта, олова и метала ретких елемената. На територији европског севера Русије налазе се највеће у Европи резерве алмаза, боксита, озбиљне резерве злата, бакро-никлових руда и других минерала. Према оценама стручњака, при обиму инвестиција од 5 милијарди долара, за 5 година би се у овом региону могло производити до 35 милиона тона нафте за годину дана. Географски положај ствара повољне услове за транспорт сировина у друге земље Европе, САД, Канаду, а преко Севереног морског пута – у Јапан и земље Азијско-тихоокеанског региона (за њих је то суштински ближе, него транспорт сировина из Персијског залива, западне Африке и Јужне Америке).

Поред тога, Арктик није богат само налазиштима енергената. Тај регион производи скоро половину светске производње рибе. Појављује се огроман економски потенцијал у вези са топљењем леда због развоја трговачке морнарице по Северном морском путу, који сједињује Атлански и Тихи океан.

Кандидат војних наука, пуковник Александар Цигањок, руководилац Центра војног истраживања, са своје стране сматра да се главна предност проласка Северног морског пута кроз руске територијалне воде огледа у могућности да се спроводе ратни бродови са западног континента на исток и обрнуто”. Способност Северне флоте да патролира територијом источног Баренцовог мора, знатно јача потенцијал тог оперативно-стратешког уједињења Војно Морске Флоте Русије (ВМФ).

Све ово објашњава због чега, услед климатских промена, Арктик постаје зона сукоба интереса светских држава. Инетреси Русије и њених савезника на Арктику могу бити ефикасно обезбеђени само уз постојање доста моћне групације Оружаних Цнага Руске Федерације на северу земље. На међународном форуму “Арктик – територија дијалога” у Салехарду, В. Путин је изјавио да Русија намерава да дупло повећа своју мрежу посебно заштићених природних територија у зони Арктика, а такође и да тамо осигура своју безбедност. У ту сврху ће се, за ову територију предвиђена војска, држати у стању високе борбене готовости.

Тако се 3. септембра 2013. године, одред бродова Северне флоте под пратњом тешке нуклеарне ракетне крстарице “Петар Велики” и уз пратњу атомских ледоломаца “Јамал”, “Вајгач”, “50 година победе” и “Тајмир” упутио у поход по арктичкој маршрути. Напустивши Североморск, бродови су се упутили ка Новосибирским острвима који деле Лаптевско и Источно-Сибирско море. Посадама бродова је била наложена одговорна мисија за заштиту Русије као водеће Арктичке државе.

У складу са наређењима команданта Севрне Флоте, адмирала Владимира Корољева, 11. септембра је завршена уникална операција (по ледоломној стази), више од 10 борбених бродова и чамаца помоћне флоте кроз рејоне са сложеним ледним околностима, који се налазе поред острва Тајмир и архипелага Северна земља (пред полазак кроз сложене секције, бродски пилоти на хеликоптерима Ка-27 који су базирани на носачу авиона “Петар Велики” спроводили су извиђање леда из ваздуха). После тога бродови су наставили пловидбу ка источном правцу Лаптевског мора.

У октобру 2013. године посаде су стигле на Новосибирска острва у рејону делте реке Лене, доносећи на острво Котељниј више од 40 јединица технике, крупно-габаритне стамбене контејнере и више од 1 000 тона материјалних средстава, опреме и енергетско-мазивних средстава. План похода је предвиђао и искрцавање на најсевернијој тачки острва Рудолфовог архипелага, на земљи Франца Јозефа.

Према речима заменика министра одбране РФ Аркадија Бакхина, „операција је представљала део шире мисије по питању развоја Северног морског пута и освајања арктичке зоне“.[1]Према речима команданта ВМФ РФ Виктора Чиркова, „експедиција је обавила задатак прикупљања информација о промени навигационих и хидрографских услова, извршила коректуре карти и правца једрења, извршила метеоролошка осматрања, истраживања геодетских тачака у архипелагу, истражујући и могућности пловидбе неледоломних бродова у високим ширинама”.[2]

Ова операција је била јединствена по многим параметрима: по броју јединица борбене опреме који су укључени, повезивању пролаза кроз сложене маршруте – практично недостижне за остале земље, по допреми техничке опреме и потрошног материјала на удаљену базу. Карактеристично је било и то што су се инострани стручни кругови уздржали од критичких примедби и ограничили се фактичким стањем ствари.

Поред редовних морских похода у региону Арктика, Русија је почела обнављање базе Ваздухопловних снага “Темпо” на острву Котељниј. Та база ће бити модернизована применом савремених технологија, што ће омогућити да се транспортни авиони Ан-26, Ан-72, Ан-74, а у перспективи и Ил-76, користе током целе године и у свим временским условима.

Завршена је модернизација узлетно-полетне писте на аеродрому двојног базирања «Рогачево» («Амдерма-2»), који се налазе на полуострву Гушчија земља. Ту ће вероавтно бити дислоцирано неколико ескадрила ловаца-пресретача МиГ-31. Ти пресретачи ће ући у састав система противракетне одбране и обезбеђиваће заштиту граница Русије од ваздушног напада са севера, а такође ће обезбеђивати и прикривање на Новом Зеланду дислоцираног нуклеарног полигона.

Није искључено да ће у наредним годинама бити обновљен насевернији у свету ледни аеродром на острву Грем-Бел (архипелаг Земље Франца Јосифа).[3]За време совјетског периода био је то одскочни аеродром за стратешке бомбардере, растојање до северног пола је износило 896 километара. Крајем 80-их година тамо су одржаване вежбе повезане са базирањем МиГ-31, који су могли да пресретну авијацију САД много пре њеног приступа централним регионима РФ.

Поред тога, у октобру 2013. године су специјални одреди Ваздухопловних снага РФ извршили низ операција на Колском полуострву. Према речима пуковника Олега Кочеткова, “посебна пажња је додељена вођењу борбених дејстава у арктичким условима, укључујући и планинске пределе”.[4]Војници су практиковали вештину преживљавања у екстремним условима, камуфлирање и снајперско ратовање. Вероватно ће у наредним годинама у арктичкој зони доћи до распоређивања две бригаде за одбрану војних објеката и инфраструктуре Северног морског пута. Конкретно, до 2016. године у Печенгу се планира размештање 200-те посебне моторизоване бригаде, чији војници пролазе кроз програм специјалне “северне” обуке. Та бригада ће бити опремљена и снабдевена опремом за борбу у арктичким условима.[5]

Осим тога, у марту 2014. године је спроведена експериментална дивизијска вежба са Ивановским јединицама Ваздушно-десантних снага током којих је увежбавана примена тактичког и падобранског десанта у рејонима Крајњег Севера. Вежбе су укључивале и ваздушна извиђања, вежбе падобранско-десантних, инжењерских, зенитно-ракетних, артиљеријских и других јединица Ваздушно-десантних снага руске армије.

У рејону аеродрома «Тикси» (Запољарје) где се налазио теренски логор, остварено је пребацивање десантних моторизованих борбених јединица, оклопних транспортера, самоходне артиљерије, тешких теренских возила појачане проходности, моторних санки и квадроцикла. После припреме дошло је до слетања десанта у логор на Новосибирска острва. Сличне вежбе тако далеко на северу и у тако великим размерама, никада у свету раније нису спроведене. Раније се на Арктику остваривао само појединачни десант малих група војника.

У вежбама је учествовало укупно 4 000 падобранаца, 36 авиона ваздушног војног саобраћаја и армијске авијације. Вежбама је руководио командант Ваздушно-десантних снага, генерал-пуковник Владимир Шаманов.

Дакле, војно-политичко руководство Русије предузима кораке по питању заштите националних интереса, у условима кад се руски Арктик налази под будном иностраном пажњом – авијације, бродова и подморница НАТО пакта, а такође и представника различитих научних и невладиних организација које активно изучавају арктичка пространства. У мери јачања руског присуства у региону, слична активност ће само расти, због чега ће јачати могућности РФ на спречавању спорних ситуација и отклањање могућих претњи на северним територијама. Руски програм за модернизацију оружаних снага и повећању војног присуства на Арктику нису уперени ни против једне земље у региону, иако слична бојазан постоји код руских иностраних партнера.