Прочитај ми чланак
Сад се о њему све зна: то је најпознатији ратни извиђач у историји Српске војске. Око Соколово. Право име Драгутин Матић.
Ратна фотографија је обилазила земљину куглу. Служила је као симбол оданости војника ратном задатку ради одбране Отаџбине, као симбол концетрације човека у опасном времену – рату, као симбол будности, преданости, озбиљности у обављању ратног задатка…
Кружила, кружила. Улазила у ратне албуме, красила позивнице за прославу ратних догађаја, била незаменљив пратилац публикација о тешким данима, великим борбама, сјајним победама српске војске, о томе да је „српски опанак спасао цивилизацију”…
А он, тај ратник – Око Соколово – није знао да је снимак успео, да је фотограф – репортер преживео, да је његов ратни лик овековечен.
И тек после педесет година од фотографисања – ратник види себе. Изненади се, занеми, зачути, филмском брзином кроз мисли пролете ратни дани, другови, гладовања, рањавања…
– Јест’ – то сам ја. Заиста ме сликао, док сам јурио Швабу…
И присећа се да се око њега, кад је посао на задатак мотао неки новинар, „шта ли”, како га је сликао и отишао. Да, било је пре педесет година.
Драгутин Матић – Око Соколово – рођен је 10. јануара 1888. године у селу Калетинцу испод литица Суве Планине. Најмлађе је, шесто дете, сиромашних пољопривредника.
Године 1910. одлази у војску, у тада најелитнији род – коњицу, јер је из породице која је гајила коње. Као коњаник јахао је тик уз принца Ђорђа Карађорђевића. Кад је завршио то војевање, 1912. године, почиње рат са Турцима за ослобођење јужних делова Отаџбине. Завршисмо са Турцима „лоше – црно“ , прође Кумановска, продје Битољска битка.
Чекамо, вели, цивилно одело. Али – опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горничевска…
Бежи Бугарче, бежи Швабе, али ми смо бржи; све их дохватисмо, прича кроз сузе чича Драгутин сећајући се славних дана.
Ратник се враћа тек 1919. године своме слободном дому. Син је имао годину дана када је тата кренуо у војску, сада је у 11. години. Не познају се. Али – дуг је одужен према Отаџбини.
Ратнику Драгутину Матицу подигнут је величанствени споменик на тргу испред општине Гаџин Хан. Освештао га је тадашњи владика нишки, а садашњи српски патријарх Иринеј, било је војних почасти и других свечаности, откривен је 1998. године у оквиру прославе осамдестогодишице ослобођења Србије.
Око соколово Самсона Чернова
Аутор најславнијих фотографија српске војске из Првог светског рата, укључујући и легендарни портрет извиђача Драгутина Матића, био је Самсон Чернов, руски фотограф и сликар.
Ове поштанске карте су служиле као медијско средство за ширење информација о доприносу српске војске победи савезничких земаља у ратовима од 1912. до 1918.
Самсон Чернов је био изузетно интеренсантна личност, чија се судбина у кључном добу његовог живота испреплела са ратним напорима Србије. Он је са 17 година приступио 1905. године руској војсци у Руско-јапанском рату као добровољац фотограф.
Као искусан фотограф часописа „Ново време“ и „Руско слово“ седам година касније долази у Србију да извештава о Првом балканском рату. У то време је Чернов радио и за париски „Илустрасион“,за који пише текстове употпуњене ратним фотографијама. У то време је у Скопљу фотографисао и прве српске аероплане.
У Другом балканском рату је осим фотографија снимио и ратни документарни филм „Битка на Брегалници“, а после повлачења Бугара снима трагове и последице бугарских ратних злочина над српским цивилима и војницима. Чернов је своје ратне фотографије излагао не само у Београду већ и у светским метрополама.
Његове изложбе и пригодна предавања у Лондону и Паризу имали су изузетан ефекат у смислу јачања симпатија према Србији, која се нашла у ратним невољама и којој су подршка и помоћ били неопходни.
Чернов се нашао на првој линији фронта већ у првим данима Првог светског рата у Србији. Пратио је српске трупе и био на лицу места да сними борбе и разарања градова и насеља. Фотографисао је и обичне војнике-сељаке и краља Петра Првог, који је дошао на прву линију фронта да узме учешће у одбрани угрожене отаџбине. Велики руски фотограф и уметник се показао и као велики пожртвовани ратни друг српске војске када је заједно са њом прешао Албанију. Тада је направио своје најбоље и вероватно најпотресније фотографије Првог светског рата.
Управо је Чернов аутор чувене фотографије српског извиђача Драгутина Матића, која је обишла свет и постала симбол борбе и отпора једног малог народа који се дрзнуо да изађе на мегдан многоструко јачем непријатељу.
Та фотографија најпознатијег српског извиђача у историји српских ратова позната је и као „Око соколово“. Занимљиво је да ратник са фотографије није ни знао за ту фотографију која је кроз много листова обишла читаву планету, као што ништа није знао ни о фотографу који га је овековечио. Тек пола века касније он је први пут видео себе на легендарној фотографији и чуо за име фотографа који га је прославио – Самсон.
Чернов је непрекидно радио на промоцији српских ратних напора, чак и када је његова отаџбина била у хаосу револуције. Он је неуморно писао, снимао, сликао на основу ратних фотографија, организовао изложбе (излагао је своје слике у хотелу Аурора у Санкт Петербургу 1913. године), држао предавања у великим западним метрополама и својим деловањем заувек задужио Србију и српски народ.
