Заклињем се пред Богом, тако ми моје части, да ћу да будем бољи син својих родитеља, да ћу да им се одужим за љубав и бригу коју су ми посветили, да ћу живети часно и поштено у духу универзалног братства, да ћу својим животом бранити живот своје отаџбине. Тако ми Бог помогао!

НЕKАДАШЊИ ЧЛАНОВИ

Полазници Демолеја били су Волт Дизни, Џон Вејн, нобеловац Џон Стејнбек, бивши амерички председник Бил Kлинтон, новинар Волтер Kронкајт, Игор Толстој, Горан Лазачки, спортисти, медијске личности, банкари и многи други.

Овом заклетвом, изреченом прошле суботе у Великом централном храму Регуларне велике ложе Србије (РВЛС) у Београду, двојица дечака су постали чланови највеће светске омладинске организације Демолеј.

Њиховој иницијацији, приликом које су добили круну младости и темпларски плашт, присуствовали су њихови родитељи и пријатељи. Била је то једна од ретких прилика када су „цивили“ ушли у овај највећи српски масонски храм.

– Велики централни храм у Kурсулиној улици на Врачару грађен је неколико година донацијама и кредитом српских слободних зидара. Припада Регуларној великој ложи Србије, која има своје сталне храмове у Београду, Земуну и Новом Саду у којима ради највећи број од 37 ложа под њеном заштитом.

Ово је и ложа у којој се под покровитељством РВЛС изводе радови највеће светске омладинске организације Демолеј, чији је Србија члан – каже старешина овог реда Богољуб Пјешчић.

Демолеј је организација посвећена припреми младих људи да воде успешан, срећан и продуктиван живот. Организација је настала 1919. године у Kанзас Ситију, када је промовисан Ред Демолеј у знак сећања на Жака де Молеа, витеза темплара који је страдао као жртва инквизиције у Француској.

ВЕЛИKИ И МАЛИ ХРАМ

Велики централни храм је уређен као шаховска црно-бела табла, са олтаром, тепларским мачем, Библијом, мајсторским чекићем и црвеним столицама, изнад којег стоје пирамида и свевидеће око, а поред њих српска државна застава и грб.
Мали храм има олтар и масонске регалије, али је уређен античким стубовима и дрвеним намештајем.
Ово су једини храмови слободних зидара у који улазе и жене да присуствују радовима организације Демолеј.

Оснивач реда је Френк С. Ленд, који је бринуо о дечацима и младићима који су изгубили своје очеве. Желео је да им пружи уточиште, инспирацију и омогући да се развијају у правцу здравих идеја. Ленд је преминуо 8. новембра 1952. године, али се његова организација раширила широм света и прерасла у најмасовнији омладински покрет. Данас ради у преко 1.000 ложа са више од милион чланова. Демолеј је најзаступљенији у Америци и Јапану, а у Европи у Италији, Румунији и Немачкој.

– Демолеј у Србији има 70 чланова – каже Богољуб Пјешчић. – Имамо све веће интересовање младих за пријем у друштво које им омогућава да буду часни људи, прави српски витезови. Сваки члан треба да поштује седам кардиналних врлина, а то су љубав између родитеља и детета, поштовање светих ствари, пристојност, другарство, верност, чистота и патриотизам.

Двојици дечака из Београда и Зрењанина, који су клекли на лево колено и заклели се над Библијом, њихови старији другари прочитали су принципе слободног и достојанственог живота, упозорили их да због припадности реду не смеју да се издижу изнад других младих људи, али и открили тајне симболе и дискрецију масонерије.

– У време кризе, када је морал пољуљан, када криминал прети младима на улицама, стадионима и другим јавним местима, заклетвом да ће поштовати људе, учити и радити поштено, ови дечаци ће стазама младости успешно достићи доба мужевности и постати добри људи – објашњава старешина Богољуб Пјешчић. – То је и разлог што су дошли у ложу Демолеј.

После рада у Великом храму, чланови Реда Демолеј су затворили врата ложе, скинули своје одоре и регалије и кренули у свакодневни живот носећи у себи седам кардиналних врлина. Да ли су српски масони од двојице дечака направили људе од части, сазнаћемо када постану пунолетни и добију право да говоре о свом Реду.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О МАСОНИМА

Писмо које је владика Николај, 25. фебруара 1956. године, упутио пријатељу Сави Обратковићу који је живео у месту Гера у Индијани:

„Фебруар 25, 1956.

Драгом брату Сави поздрав.

Питаш ме о масонерији. О томе би те морао тачно обавестити ко је ту у близини тебе, као на пр. Борко Борчић, који је сад у Чикагу. Исто тако и свешт. Поповић у Чикагу. Ту недавно био је чланак у Србобрану о масонима. Грчка и руска црква отворено су осудиле то као нехришћанску организацију, која поткопава Цркву Христову. Чувај се, дакле, од тога, брате Саво, и моли се Богу да се и други сачувају у нашој светој вери православној. Много је глатких путова који воде у пропаст, а прави је пут спасења потежак, али је прав и сигуран.

Оволико о томе, па ти према овоме цени оно што се у цркви тамо догодило.

Чим добијеш од браће из Србије неки извештај, јави ми. Много се муче ове зиме. Усилимо наше молитве за њих.

Бог нека ти дарује здравље и мир!“

(Вечерње новости, Србин.инфо)

Ознаке: владика николај, масонерија, масони, масонска заклетва, српски масони