Прочитај ми чланак
Да ли има случај у историји да се држава која је бомбардовала неку земљу и побила њене грађане чуди ко је напао њену амбасаду.
Зашто до сада код нас нису написани текстови који би размотрили праве мотиве који стоје иза захтева странаца, пре свега Немачке, да се испитају напади на амбасаде на скупу Косово је Србија? Изостанак ових анализа упућује на стање националног духа и даје повод странцима да узму маха. Пошто се у пропагандним текстовима најчешће помињем као један од одговорних за нападе на амбасаде, морам да признам да ми је било испод части да сам започнем објашњење ове појаве. Али шта је ту је.
ЧИЈИ ЈЕ ИНТЕРЕС…
Пођимо редом. Прво и право питање гласи чији је интерес био да са скупа којем је присуствовало пола милиона људи не оде слика да народ једнодушно осуђује насиље које западне силе спроводе над Србијом, већ слика да се у самој Србији спроводи насиље над западним амбасадама? Било је више него јасно да тадашњи председник Владе Војислав Коштуница одлучно заступа политику поштовања међународног права, а да је Запад прибегнуо грубом безакоњу против Србије. Нема сумње да су западне силе по сваку цену желеле да изокрену ову слику и да Србију, која је жртва, представе као насилника, а да западне земље, које су извршиле насиља, учине себе жртвом. Наравно, ако се држава не брани од ове наопаке и изопачене пропаганде, онда она постепено постаје саучесник у окривљавању саме себе. И није више питање да ли су западне силе извршиле насиље над Србијом, већ се тражи утврђивање одговорности Србије за насиље.
Инсистирање Немачке да се утврди одговорност за оштећења њене амбасаде заправо је смишљен покушај да се скине одговорност Немачке за безакоње које чини отимањем Косова, и да пребаци на Србију одговорност за коришћење силе. Нажалост, данас Србија нема снаге да јавно пита Немачку зашто предњачи у отимању дела српске територије, али зато Немачка има силу да инсистира на лажној одговорности Србије за оштећење њене амбасаде.
Али душебрижници ће брже боље одговорити да је чињеница да је оштећена немачка амбасада. Тачно. Оно што није тачно и што је неприхватљиво јесте да Немачка испоручује Србији захтев за утврђивање одговорности за насиље. Занимљиво је да нико 2008. године, па ни наредних година уопште није помињао напад на ову амбасаду. У јавности није било ни једне речи о томе. Ни тада ни данас нисам упознат о каквој је штети реч. Али готово потпуним преузимањем првенства у давању подршке албанским сепаратистима Немачка све гласније и чешће пита ко је поломио прозоре на њеној амбасади. Ово накнадно сећање Немачке баца озбиљну сенку на кредибилитет, озбиљност и дугорочну одрживост Немачке политике према Србији.
НА ДЕЛУ ЈЕ РЕВИЗИЈА ЧИЊЕНИЦА
Уз подразумевану нелагоду што морам да говорим о себи, изнећу неколико непобитних чињеница које расветљавају питање одговорности државе за нападе на амбасаде. Наиме, никада нисам присуствовао ни једном једином полицијском састанку. Самим тим то значи да нисам учествовао ни на полицијским састанцима око организовања митинга Косово је Србија. Не знам нити је то био мој посао колико је полицајаца било ангажовано, где су и на који начин били распоређени, ко им је командовао и ко је учествовао у ланцу команде. И, што је посебно важно, нисам ни директно ни индиректно разговарао са било којим полицајцем о њиховом послу заштите скупа. Дакле подвлачим: ни док је трајао митинг Косово је Србија, ни пре тога, ни после тога, нити сам учествовао на полицијским састанцима, нити сам разговарао са било којим полицијским службеником. Зашто нисам? Па зато што мој посао није имао додирних тачака са полицијом.
Веома је једноставно проверити речено. Нека се јави полицајац са којим сам било када разговарао и нека побије речено. Истина је да је Коштуничина политика била да се разобличи насиље западних сила према Србији, а не да Србија чини насиље.
Са своје стране, поуздано знам и овим путем јавно сведочим да је државна политика Србије била чврсто стајање уз међународно право и да су сви одговорни и важни учесници, укључујући и полицију, тада безрезервно заступали овакву политику. На крају, ова државотворна Коштуничина политика је натерала западне силе да посегну за безакоњем и противправно уз помоћ силе признају Косово. Сада је на делу ревизија и ове историјске чињенице, и Немачка настоји да изокрене и наглавачке постави ствари. Да сила много тога може, то нам је познато. Али да не може баш све, и да не може дан да претвори у ноћ и обрнуто, и то нам је познато. Зато и закључујемо да је истина да је Немачка била значајна сила у доношењу одлуке да се насилно прогласи независност Косова. Дугорочно су залудни покушаји да се ова тврда истина преиначи у наводну одговорност Србије за насиље.
На крају треба рећи и да се Немачка кроз историју више пута уверила да је Србија тврд орах. У два светска рата Србија је несумњиво претрпела страховите жртве од Немаца, као што је подједнако очигледно да је велика одговорност Немачке за отимање Косова. Немачка је три пута палила целу Србију, и то никада не би смела да заборави. И, заиста, да ли има још неки случај у историји да се држава која је бомбардовала неку земљу и побила толико њених недужних грађана пита и чуди ко је напао њену амбасаду. Зато је без дугог даха инсистирање Немачке да од Србије направи насилника.
