Лојални ЕУ, али не по цену уништења економије

НИШ- Премијер Александар Вучић изјавио је данас да је Србија потпуно лојална Европској унији, али и да тражи од Уније да поштује виталне и националне интересе Србије, те да не очекује да уништавамо сопствену економију зарад тапшања по рамену.

Министарски селфији у аутобусу за Ниш

Министри и премијер Александар Вучић, кренули су до Ниша аутобусом на свечану седницу Владе поводом 100 година од почетка Великог рата.
На овај пут кренули су заједно, а фотографија објављена на Антићевом твитер налогу, дочарава атмосферу са путовања.
„Ко је фоткао није за јавност…али Тасовац је са обе руке покушао да се убаци у кадар…“ – написао је Александар Антић, министар рударства и енергетике , на свом твитер профилу.

Премијер је, поводом поруке италијанске министарке спољних послова Федерике Могерини да ЕУ очекује од Србије повећан ниво усаглашености спољне политике са Бриселом по питању санкција Русији, рекао да ће се влада борити да и даље брани своје виталне интересе, те да није спреман на промену такве политике.

„Ситуација у којој се налази Србија није лака”, констатовао је премијер, и истакао на седници владе у Нишу да са поносом може да каже да је Србија сачувала позицију земље на путу за Европску унију, али и своју самосталност и независност, те да је третирају као озбиљну суверену државу коју свуда поштују.

„У сваком случају, ми имамо јасна спољнополтичка опредељења, али живимо у тешким екномским условима и не можемо да уништавамо сопствену економију да би нас неко тапшао по рамену”, поручио је Вучић додавши да ће Србија свакако бити на европском путу.

„И данас отворено кажем да Србија не може да баца под ноге стотине милиона евра да би некоме доказала полтиичку лојалност. Потпуно смо лојални ЕУ, али тражимо да ЕУ поштује виталне и националне интересе Србије, а то је када наше фирме могу да зарађују новац да нам то неко не зауставља само да би показао силу над Србијом”, казао је премијер.

Напоменуо је да уосталом и изјаве појединих украјинских званичника говоре колико је Србији потребно и алтернативно напајање гасом и колико је потребно и колико можмео да обезбедимо за наше грађане новца и посла.

„Та позиција неће бити лака, али сам задовољан чињеницом да смо до сада успевали да заштититимо насе виталне интересе. Како ће то бити у будућности борићемо се да то одбранимо, а уколико буде долазило до промене наше политике то ће морати неки други људи”, рекао је Вучић.

Премијер Србије оценио је данас да ће бити све теже водити спољну политику.

„Знам да има много оних који су за Русе, или против Руса, оних за Европу, против Европе, и да се људи тако деле, али мислим да, када сви легну у кревет и размисле, добро знају да је Влада водила најбољу политику”, рекао је Вучић.

Он је на конференције за новинаре после седнице Владе одржане у Нишу, рекао да није било лако водити такву политику и оценио да ће бити још теже.

„Србија има најбољи уговор за Јужни ток, бољи него друге земље”, рекао је премијер Србије.

Вучић је рекао да Србија има поштену, одговорну и озбиљну спољну политику.

„Ми нисмо ни Америка, ни Русија. Паметни људи знају колико је важно да такву позицију за нашу земљу сачувамо”, рекао је премијер.

Србија треба да уведе санкције Русији!

Шефица италијанске дипломатије тражиће од Србије да се прикључи санкцијама ЕУ Москви, као и да прилагоди законе стандардима Европске уније, пише српска штампа.

Шефица италијанске дипломатије Фредерика Могерини тражиће да Србија јасно осуди политику Русије према Украјини и да одустане од изградње “Јужног тока”Фредерика Могерини, преноси Блиц.

Могерини ће од Србије тражити да се прикључи санкцијама ЕУ Москви, као и да прилагоди законе стандардима Европске уније, а посебно ће инсистирати на томе да се ниво субвенција које се сада издвајају доведу на ниво који важи и у ЕУ. О каквим се разликама ради говори податак да државна помоћ привреди Србије износи 1,9 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док та помоћ у земљама чланицама ЕУ износи, у просеку, око 0,5 одсто БДП.

Када је у питању однос према Русији, од Србије би могло да буде тражено да усагласи своју политику с политиком ЕУ. Према речима професора међународних односа са ФПН Предрага Симића, могло би да се тражи оно што је, на пример, Црна Гора већ урадила.

– То значи да се на прво место стављају односи са ЕУ и Западом, затим осуда свега што је Русија урадила од Крима до рушења малезијског авиона, до санкција. Ако бисмо то урадили, то би вероватно за последицу имало отказивање Путинове посете која је заказана за октобар. Ако се то догоди, нама би могла да предстоји једна прилично хладна зима – прича Симић.

Он каже да не верује да ће Србија, која је у последње време од себе направила највећег пријатеља Русије од Запада до Доњецка, то урадити.

– Имали смо у последње време четири-пет посета руских званичника на највишем нивоу, што је доста подстакло мишљење да се Србија враћа политици из деведесетих. Међутим, ако је то стварно тако, имаћемо велики проблем са ЕУ – каже Симић.

Досад је ЕУ на своју црну листу ставила 87 физичких и 20 правних лица. Свима њима је до новембра ове године забрањен улаз у ЕУ, а њихова средства у случају да буду пронађена у европским банкама подложна су замрзавању, док је европским компанијама забрањено да послују са правним лицима с листе. ЕУ је такође увела санкције које се односе на економски сектор, у области приступа финансијским тржиштима, продају оружја, енергетску технологију (“Гаспромов2, “Јужни ток” и “Новатеков” пројекат истраживања течног природног гаса на арктичком полуострву Јамал), као и на технологије које имају двоструку цивилну и војну употребу.

ДСС: ЕУ ПРЕМА БАЛКАНСКИМ ЗЕМЉАМА  ВОДИ КОЛОНИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

Алигрудић је на конференцији за медије поновио став те странке да чланство у Европској унији Србији наноси штету, како економску, тако и социјалну, државну, моралну и правну, истакавши да још није касно и да Србија може да промени свој курс у правцу сарадње са ЕУ, али не на своју штету.

Према његовим речима примери Румуније и Бугарске показују да унутар ЕУ не постоји економска равноправност нити да је та заједница држава спремна да прихвати земље Балкана као пуноправне чланице, као и да ће нова политика ЕУ према балканским земљама бити слична политици великих сила према колонијама.

Страначка борба и око скупштинског микрофона

Опозиција тврди да јој је у парламенту угрожено основно право да говори, власт негира. Бабић (СНС): Траже да ми ћутимо, а они да причају. Веселиновић (НДС): Казне не важе за владајући савез.

Малобројна српска опозиција може да полемише око 50 минута од укупно пет сати колико је предвиђено за парламентарну дискусију свих посланичких група.

СВИ МЕ ОПОМИЊУ

Председник парламента Маја Гојковић тврди за „Новости“ да јој на начину вођења седница замерају и посланици власти и опозиције:
– Како ме опомињу и парламентарци из моје и других странака, то ми је знак да сам у праву и да сам неутрална.

 

И поред те мале минутаже, жале се да им се одузима право на реч, гасе микрофони, не дозвољава да причају. Власт одговара да нису у праву и да није демократија да опозиција прича, а власт ћути.

Од половине марта, када је нови сазив заузео своја места, кажњена су два посланика опозиције: Зоран Живковић из НС и Марко Ђуришић из НДС. Њима је од плате одузето по десет одсто, што је око осам хиљада динара. Нико из власти није новчано кажњен. Неколико њих добијало је само упозорења председавајућег да говоре дуже него што им Пословник дозвољава.

Шеф посланичке групе СНС Зоран Бабић каже за „Новости“ да су две казне које су добили опозиционари мање него што је, на пример, било опомена у сазиву од 2008. године када је ДС била на власти:

– Погрешно схватају демократију која је изгледа само у називима странака. Најбоље би било да власт ћути, а само опозиција говори. Тражили су да сви ћуте када су били на власти, а и сада када су у опозицији. Али, напредњаци ће и даље наставити да говоре о реформама.

Заменик шефа посланичке групе НДС Јанко Веселиновић има потупно другачију скупштинску слику:

– Због двоструких аршина који се примењују према власти и опозицији тражили смо хитну седницу скупштинског колегијума која није дала резултате. Председавајући и даље дозвољава посланицима власти да вређају опозицију, користе речи: геноцид, удружени злочиначки подухват, лопови и пролазе без казни. Опозицији се не дозвољава да оствари основно право да говори. Такав начин рада парламента мора да се мења.

Од шефа посланичке групе ДС Борислава Стефановића стигао је и предлог да опозиција у знак протеста напусти неко од заседања. У НДС сматрају да то не би био добар потез „ионако нејаких опозиционара који треба да се боре са осионом влашћу“, јер би излазак из клупа ишао наруку владарима.

ДВЕРИ: Хиперпродукција Националних Савета

На јесен нас очекују избори за Националне Савете националних мањина у Србији. Не зна се колико ће бити Националних Савета, јер се и не зна колико има националних мањина у Србији.

То ће значити поново политизацију мањинских питања, а кампања скоро, па да је већ почела. У том смислу имамо засад неодређени број Националних Савета.

Мислимо  да је постојећи Закон о Националним Саветима веома неприлагођен европским решењима везаним за ту тематику.

Такође, појам националне мањине није уопште јасно дефинисан. Рецимо ко одређује да рецимо Цинцари нису национална мањина, док рецимо Ашкалије јесу.

На неки начин држава препушта Националним Саветима многе ингеренције, па тако не видимо механизам заштите мањинских права припадника националних мањина који нису у милости Националног Савета дотичне мањине.

Друго, медијска сфера која се управо решава новим медијским законима, уопште не оставља неки механизам алтернативног решавања медијске сфере националних мањина.

Нови медијски закони погодују неолибералном моделу, и за годину две очекује нас гашење већине мањинских медија.

 Што је најжалосније, често се дешавало, да многи припадници националних мањина гласају управо за те либералне опције, а сада ће као последицу имати смањење свог утицаја у медијској, па и политичкој сфери. Наравно, не све мањине (рецимо СВМ ће бити партнер владајућој гарнитури, а за Угљанина ће увек бити места у влади ).

(Србин.инфо, Агенције)

Ознаке: Александар Вучић, најновије вести, санкције Русије, спољна политика, Фредерика Могерини