Прочитај ми чланак

ГЕОПОЛИТИКА: Рискатна Порошенкова игра и арапска подршка Изреалу

0

Geopolitika porosenko ukrajina bliski istok

Криза у Украјини добила је још једну димензију – политичку. У време док на истоку земље бесни рат – с многобројним жртвама и великим разарањима – у Кијеву је пала влада. Коалиција на чијем челу је био премијер Арсениј Јацењук безнадежно се распала.

То практично значи да ће већ најесен Украјинци морати на превремене парламентарне изборе. А овакав расплет „гарантује” веома нестабилну политичку ситуацију у земљи до гласања за нови састав Врховне раде (парламента) које би, према неким проценама, могло да буде заказано за 26. октобар.

Политички рат у Украјини није букнуо случајно. Могло би се рећи да је тињао од фебруара месеца када је формирана коалициона влада на челу с Арсенијем Јацењуком. Најснажнија снага у парламенту, партија Отаџбина бивше председнице Јулије Тимошенко, морала је тада да склопи политички брак са странкама различитих, боље речено несродних, политичких боја. И после непуних пет месеци уследио је „развод”.

Украјинску политичку слику додатно су закомпликовали председнички избори на којима је победио политички новајлија, богаташ Петар Порошенко, поразивши, између осталог, и Јулију Тимошенко. Нови председник државе, без великих политичких овлашћења и чврстог упоришта у парламенту, одлучио се на рискантну игру. Почео је да буши коалицију, процењујући да би на ванредним парламентарним изборима његова странка „Солидарност” – засад постоји само на папиру – могла да добије знатну подршку бирача.

И веома брзо је је успео. Две странке, „Удар” боксерског шампиона и градоначелника Кијева Виталија Кличка и националистичка партија „Слобода” иступиле су из владајуће коалиције. Премијер Арсениј Јацењук, из политичког табора Јулије Тимошенко, морао је да поднесе оставку.

Занимљиво је да се парламентарна већина распала током расправе о буџету за финансирање рата на истоку земље.

Сасвим разумљиво, Украјину рат против сепаратиста на истоку папрено кошта. Незваничне процене кажу да Кијев месечно троши најмање 130 милиона евра за ратовање и поставља се озбиљно питање одакле намаћи потребан новац. Посебно ако се има у виду да се ратовању на истоку Украјине не види крај.

Порошенкова рискантна игра добро је почела за шефа државе. Према слову Устава сада тече рок од 30 дана да буде формирана нека нова влада. Уколико до тога не дође расписују се парламентарни избори.

Ситуација у Украјини данас је, међутим, толико напета и компликована да нико, па ни председник Порошенко, не може да рачуна на сигурне гласове украјинских бирача. Посебно ако рат потраје, односи на Русијом постану још непријатнији, помоћ НАТО-а, ЕУ и САД остане на ниском нивоу…

Кликни на карту да је увећаш

Кликни на карту да је увећаш

Непредвидиви Блиски исток

То још није виђено, Израел ратује а већи део арапског света одобрава његов војну акцију у појасу Газе. И то онај део арапског света чији глас се највише слуша. Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати исказују разумевање за најновији израелски удар на Хамас.

Стара изрека „Непријатељ мог пријатеља је и мој непријатељ” тако је на Блиском истоку добила нову форму – непријатељ мог непријатеља је и мој непријатељ.

Иза овог блискоисточног обрта крије се наравно интерес – тачније заједнички непријатељ. У овом случају то је Хамас, екстремистичка организација за коју се тврди да је заправо продужена рука Муслиманске браће. А њих желе да елиминишу и Израел и поменуте три арапске државе.

Ова стратешка промена најбоље се уочава на примеру Египта. Пре осам година, 2005. тадашњи премијер Аријел Шарон одлучио је да се, после 38 година окупације, Израел повуче из појаса Газа. Власт је тамо освојио Хамас. И за Израел су тада почели озбиљни проблеми. Хамас је кренуо да ракетама гађаИзраел због чега је Тел Авив покретао озбиљне војне акције против ове екстремистичке организације. Први рат, 2008. године окончан је после мировног посредовања тадашњег председника Египта Хоснија Мубарака.

Други рат букнуо је 2012. када је на власти у Египту био припадник Муслиманске браће Мухамад Мурси. Већ тада су хамасовци једва пристали на прекид сукоба, највише због обећања да ће попустити готово херметичка изолованост појаса Газе.

Садашњи председник Египта, фелдмаршал Сиси, изабран на ову функцију почетком јуна, има међутим, другачији поглед на Хамас и Газу. Још у марту Хамасу је забрањена свака активност у Египту, Каиро је потпуно затворио границу према Гази а поводом најновије акције Израела отворено је стао на страну Тел Авива.

Слично прича је и са Саудијском Арабијом. Тел Авив и Ријад тренутно повезују најмање три важне чињенице: сукоб са Ираном, борба против Муслиманске браће (Хамаса) и страх од исламског екстремизма и Ал Каиде. Између две државе, поводом ова три питања постоји готово апсолутно разумевање.

И тако је блискоисточна прича добила нове димензије. Стара савезништва више не важе а нова, доскора незамислива ступају на сцену.

(Политика – Жарко Ракић)