Прочитај ми чланак
Обележје палим српско-руским ратницима у Првом светском рату биће на Калемегдану. Ускоро постављање и бисте цара Николаја Другог.
Поводом стогодишњице Првог светског рата, на Калемегдану, 18. септембра, биће свечано постављен велики споменик палим руским и српским војницима, поклон Центра националне славе Русије и Фонда Андреја Првозваног, а под покровитељством Сергеја Лаврова.
Мермерно обележје, у облику крста, са постаментом, биће постављено на Савском шеталишту, паралелно са спомен-обележјем Захвалност Француској.
– Споменик ће у Београд бити транспортован 1. септембра, а већ 18. биће свечано откривен – прича за „Новости“ Горица Шкипина, помоћник градског секретара за културу, откривајући да ће том приликом из Русије доћи многобројна делегација.
Према њеним речима, споменик ће бити висок два и по метра, а унутар великог крста, налази се скулптура Андреја Првозваног, на коњу.
– На Савском шеталишту, где ће се поставити обележје, „Зеленило“ ће посадити алеје цвећа. Око споменика, инсталираће се и декоративно осветљење – објашњава Шкипина.
Београд ће ове године добити још једно спомен-обележје посвећено пријатељима из Великог рата. Наиме у Девојчком парку, у Улици краља Милана, биће подигнут споменик руском цару Николају Другом. Обележје, са постаментом, поклон је Руске Федерације, а пројекат припремају два водећа руска скулптора Г. И. Правоторов и А. Н. Коваљчук, као и наш Зоран Туцић.
– Цар Николај се посматра као симбол царске Русије и њене подршке Србији у Првом светском рату. Император је доследно подржавао спољну политику Краљевине Србије. Неколико пута лично се умешао, када је Србија била у најтежим тренуцима њеног постојања – објашњава наша саговорница.
Подсећамо, у августу 1914. године Русија је подржала Србију која је била нападнута од надмоћне аустроугарске војске. У том, тешком тренутку за нашу земљу, Николај Други даје финансијске гаранције, што је руски цар формулисао реченицом:
„Ја плаћам све српске дугове.“
После тешког пораза Србије, 1915. године, наша војска, одбијајући да се преда, у најтежим условима, повлачи се према обали Јонског мора. Када је Француска војна команда изразила сумњу у војне способности „живих костура“ и намеравала да их остави у гудурама Албаније, Николај Други је упутио лични телеграм у ком је директно навео да ће Русија изаћи из рата „ако српска војска не буде пребачена на безбедно место и спасена“.
Поред улице коју има на Врачару, овим спомеником, Београд ће се још једном захвалити великом пријатељу Србије.
ИЗМЕШТАЊЕ ТУЦОВИЋА ЗБОГ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ СЛАВИЈЕ
Због предстојеће реконструкције Славије, споменик Димитрију Туцовићу, после 67 година, биће измештен на нову локацију, свега 50 метара даље, на плато поред зграде Народне банке Србије. Посмртни остаци чувеног вође социјалдемократског покрета, биће пренети на Ново гробље у Алеју великана. Туцовић је био народни посланик и главни уредник часописа „Борба“. Погинуо је у 33. години живота, у Колубарској бици, 1914. године, као официр Српске војске.
(Вечерње новостиi)
