Европска комисија је припремила најтеже, економске санкције Русији, о којима до среде треба да се усагласе чланице ЕУ, а из којих би био изузет сектор гаса.

Те мере би, међутим, изазвале економску рецесију у Русији од 1,5 одсто у овој, а чак скоро пет одсто у идућој години, оцена је аналитичара и медија у ЕУ, који упозоравају и да би Русија могла узвратити сопственим санкцијама Европи и довести до економског рата који би уздрмао и светску привреду.

Санкције не би могле да се односе ретроактивно на раније склопљене споразуме, као што је испорука бар једног од два француска војна брода Русији, али би „саме околности санкција“ утицале на изводљивост пројекта гасовода Јужни ток, утолико пре што Европска комисија тражи да се уговори Москве и земаља ЕУ у том пројекту усагласе с европским прописима, рекли су извори у Европској комисији.

Asia time: Рат САД против европско-руског савеза

Да је криза у Украјини постала и светски проблем сведочи и пажња у другим деловима света, па тако угледни лист Асиjа тајм из Хонг Конга, оцењује да је циљ САД да преко украјинске кризе „саботирају трговину Европе и Русије, прошире НАТО на Украјину, разбију стратегијско партнерство Русија-Кина“ и свим мерама спрече трговинско-економску интеграцију Евроазије, почев од руско-немачког партнерства, па до нових „путева свиле, од Кине до Рура, и задрже Европу под хегемонијом Америке“. Бивши амерички национални саветник за безбедност Збигњег Бжежински је у интервјуу тв мрежи Си-Ен-Ен затражио од Европе да „стане на пут Путину“ и упитао „не жели ли Европа да постане сателит“, уз упозорење да је „положај Русије драматично уздрман“, уз изгледе да постане кинески сателит, док Русија саму себе изолује и дискредитује“.

Неки западноевропски медији постављају питање како ће на ову европску одмазду узвратити Москва и оцењују да би „(руски председник Владимир) Путин могао жестоко да удари песницом о сто и заведе сопствене санкције, укључујући и испоруке гаса“, како то преноси италијански лист Република.

„Европски стручњаци и дипломате су осмислили санкције које не погађају државне обвезнице, гас и екоплоатацију нафте, што је од животног значаја за Русију, али и за Европу“, наводи Република.

„Сви аналитичари сматрају да ће Русија жестоко узвратити, што би се могло изродити у трговински рат погубан за светску, пре свега западну економију, која се тешко и неравномерно опоравља“, наводи се у осврту шпанског дневника Паис.

У извештајима се тврди да „Берлин и неке друге европске престонице и даље врло снажно верују да би се ове најтеже санкције могле зауставити ако Москва и Вашингтон смање затегнутости око Украјине“.

„Трећи степен санкција“, с образложењем да Русија и даље помаже народну милицију на истоку Украјине, онемогућио би продају акција и обвезница руских комерцијалних банака на европском тржишту капитала, њиме би била уведена забрана продаје војне и цивилне технологије, као и технологије за енергетику, а непосредна штета руској економији се процењује на преко десет милијарди евра.

Штету би, наводе у Европској комисији, неумитно претрпеле, неке мање, неке више, и привреде чланица ЕУ, па би то смањило привредни раст европске двадесетосморице за 0,3 одсто бруто домаћег производа у овој години, а у 2015. за 0,6 одсто.

Европска унија је на ивици дефлације, мада би повратни удар санкција према Русији отежао и онако спор и тежак опоравак већине привреда у ЕУ, па су зато неке чланице затражиле да Европска комисија „савитљивије“ прихвата мере буџетске штедње, што ионако траже Француска и Италија.

Американци који су досад замерали нарочито Немачкој, Италији, Француској и још неким чланицама ЕУ да су превише уздржане према поступцима Русије у украјинској кризи, саопштили су да су врло задовољни прошле недеље уведеним додатним, као и сад припреманим економским санкцијама ЕУ.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је казао да „ове мере нису циљ саме себи, већ средство да се преговорима дође до политичког решења украјинске кризе – што је и даље главни приоритет ЕУ“.

Европски дипломатски извори су објаснили да Европска унија жели да се, чак и по своје интересе штетним мерама, Русија приволи на решење за Украјину који би задовољио владу у Кијеву, док Вашингтон захтева да се Русија „казни и изолује“.

Лондонски дневник Гардијан у осврту каже да су „гнев и жалост одредили реаговање на обарање малезијског авиона, па је природна жеља да се казне кривци“, али се мора имати на уму да то није био исход смишљеног чина , па би ван памети било да се закључи да је тиме неко руководио, политички усмеравао“.

Гардијан сматра да је „прави проблем у томе како да се оконча рат“ и закључује да САД и ЕУ санкцијама и другим политичким потезима треба да „натерују да Путин измени своје понашање и његово јасно виђење да има право да утиче на збивања у Украјини“.

(Бета)