Прочитај ми чланак
„Наши пријатељи“, што председник Владе неизоставно додаје говорећи о Немачкој, САД, Великој Британији, ЕУ – бриселској бирократији…, као услов за наставак процеса придруживања Србије Европској унији захтевали су потписивање Бриселског споразума, испоручили „немачких седам захтева“, траже поступно заоштравање става Србије према Русији у контексту кризе у Украјини, саветују да се српска економска криза решава ригорозном штедњом без плана развоја домаће привреде…
Све те пријатељске „препоруке“, „мишљења“, „ставове“, „сугестије“…, иако супротне интересима државе Србије, актуелна власт већ две године беспоговорно спроводи у дело. Отуда, „наши пријатељи“ немају никакву потребу да са српском влашћу разговарају другачије до пријатељски.
„Наши пријатељи не разговарају са нама језиком ултиматума. Са мном као председником српске Владе нико нити јесте, нити разговара, нити ће разговарати језиком ултиматума“ – рече председник Владе. То је потпуна истина. Ултиматуми се упућују онима који бране интересе своје државе, па се ултиматумима, под претњом, покушава да испослује промена става такве, државно и национално одговорне власти.
Такав један ултиматум је од стране САД упућен српској власти 2006. године, а тадашњи председник Владе Коштуница га је одбио.
Све је ствар државничке одговорности и храбрости.
