Прочитај ми чланак

Шта је Србији потребније – Школе пријатељства или геј-парадe?

0

tara

(Глас Русије – Ратко Паић)

У време када сваким даном расту западни притисци на Србију да се и она сврста у ред геополитичких противника Русије, тако што ће по њиховим налозима да покида међусобне политичке и економске везе, као право освежење звуче вести које говоре о нечему сасвим супротном – о јачању међусобног дружења, и то поготово међу српском и руском децом, као што је то случај ових дана на Тари, у оквиру Школе пријатељства, у којој је за њих организован богат културни, образовни и спортски програм.

Дакле, ради се о томе да у поменутој Школи пријатељства, која се ове године одржава по четрнаести пут, учествују деца са Косова и Метохије, а такође и малишани из Републике Српске, Црне Горе, као из Русије и по први пут из Придњестровља.

Иначе, основни циљ тог окупљања се састоји у упознавању српске деце из региона са матицом и стварање јединственог српског духовног и културног простора, а заједно са руском децом они похађају интерактивне радионице, у којима је главна тема српско-руско пријатељство, као и заједничке вредности које повезују два блиска народа. Осим тога, на Тари је за госте организовано и учење српског језика, те излети на важна културно-историјска места у Србији.

Управо због таквог значаја ког има Школа пријатељства на Тари, њу су поводом Дана српско-руског пријатељства обишли високи гости, међу којима су били владика славонски Јован, у својству изасланика Патријарха Иринеја, затим отац Сергеј Шастин у име Синодалног одељења Руске православне цркве за рад са младима, те саветница директора руске Федералне агенције за младе Рената Абдулина, депутат руског парламента Михаил Дегтјарев, те виђенији економисти и политичари са ових простора који активно подржавају рад Школе пријатељства, попут председника Социјалистичке народне партије Црне Горе Срђана Милића, и бројних других.

Штавише, о томе да се добар глас о Школи пријатељства на Тари чуо надалеко, најбоље сведочи писмо подршке које је упутио помоћник председника Русије Владимира Путина Игор Шћогољев, у коме је поред осталог пожелео присутној деци „да стекну корисна знања, духовну и физичку снагу, те да са собом понесу за цео живот осећања братског пријатељства између Срба и Руса“.

Напослетку, у програм се укључио и директор руске Федералне агенције за младе Сергеј Поспелов из руског омладинског лагера „Селигер“, да би деци у Србији упутио подршку и изразио своје очекивање да ће се сарадња у организацији окупљања руске и српске омладине проширити. Његове речи су утолико значајније, ако се зна да је омладински лагер у руском Селигеру, место где се сваке године окупљају хиљаде талентованих младих људи, на коме добијају додатно образовање, а такође на Селигеру могу јавно представити своје идеје и пројекте, те на тај начин имају директан приступ инвестицијама, грантовима, државним програмима и фондовима највећих компанија.

И зато, када би се убудуће барем исти онакав новац, какав се на пример сваке године издваја за организацију геј-параде у Београду, улагао у организацију и развој омладинских лагера попут ових на Тари и у руском Селигеру, лако је закључити какву би корист од тога имали млади нараштаји, као и друштво у целини. А Школа пријатељства на Тари би могла да буде само први корак у том правцу.