Прочитај ми чланак

Амбасадор Израела: Осећам бол због убијених Срба у НАТО бомбардовању

0

levi

Амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви је за Недељник писао о НАТО бомбардовању Србије и лицемерју међународних медија у „случају Хамас“ и рекао да их Европски медији неретко оптужују да делујемо “несразмерно”. „Али која би реакција била пропорционална на непрестано лансирање ракета на нашу територију током последњих девет година? Да ли и ми њих треба да ракетирамо безобзирно као што то они чине? Да ли би то било сразмерно? Треба ли деценијама да живимо по склоништима уз звуке сирена, покушавајући да спасимо нашу децу за петнаест секунди, пре него што пројектил падне?“ – пита се Леви.
– Као амбасадор у Србији, још осећам бол тог трагичног лета. Више од две хиљаде људи, жена и деце убијено је у НАТО бомбардовању градова и села тадашње Југославије. Нису циљане само касарне, већ и болнице, пијаце, домови старих, породилишта, школе, библиотеке, па чак и воз пун путника. Би-Би-Си, као и већина медија земаља које су учествовале у ваздушним нападима на градове Југославије, нису започињале вести бројањем српских жртава и нису из минута у минут обавештавали своје гледаоце колико је нових српских жртава, колико их је повређено и које су старости пострадали. Већина медијских кућа није слала своје екипе како би својим шокираним гледаоцима у Лондону и Хамбургу приказала крвопролиће и ужасе.

Српске жртве нису имале ни лице ни име. Као што је безимено хиљаде ирачких и авганистанских жена и деце који су последњих година страдали у ваздушним нападима западних земаља на базе терориста. Колико је невине деце тамо страдало током последњих година? Нико не зна и нико не покушава да изброји, каже Леви.

Амбасадор Израела у Србији истиче да међународни медији врло добро знају да сваки рат има своја сурова правила.
– У рату често страдају и невини, осим у једном случају – када је у питању праведан рат Израела против терористичког Хамаса и Исламског џихада. Када извештавају о овом рату, већина западних медија примењује потпуно другачије стандарде. Трагичне жртве војне интервенције Израелских одбрамбених снага (ИДФ) су на насловним странама, о њима се драматично извештава као да пре операције у Гази није било ратова у свету и као да у овом тренутку цивили, чак и у већем броју, не страдају у Сирији, Ираку, Нигерији и Кенији.

Жене и деца трагично настрадали у другим кризним подручјима у свету посебно су “повлашћени”, они нису жртве Израела те стога медији њихову смрт не наглашавају. Смрт невиних цивила је увек трагедија. Не знам ниједну војску која попут ИДФ-а током борбених дејстава настоји да број цивилних жртава буде минималан. Врло често се војне операције отказују у последњем тренутку, јер цивили могу бити угрожени. Војска унапред обавештава људе и моли их да напусте своје домове у опасним подручјима. Током операција, израелски пилоти се суочавају са тешким моралним дилемама. Уколикоциљају ракете сакривене у болницама и џамијама, долазе у опасност да убију цивиле. Уколико не реагују, те ракете ће, након неколико минута, бити лансиране на неко израелско обданиште или синагогу – каже он.

Леви каже да Израел Европски медији неретко оптужују да делује “несразмерно”.
– Али која би реакција била пропорционална на непрестано лансирање ракета на нашу територију током последњих девет година? Да ли и ми њих треба да ракетирамо безобзирно као што то они чине? Да ли би то било сразмерно? Треба ли деценијама да живимо по склоништима уззвуке сирена, покушавајући да спасимо нашу децу за петнаест секунди, пре него штопројектил падне? Израел се бори за живот против варварске организације која експлицитно позива на његово уништење. Ово је класичан пример самоодбране једне суверене државе од терористичких организација. Али, медији користе “педесет нијанси” манипулација када извештавају о природном праву Израела да се брани од антисемитске терористичке групе која у својој повељи средњовековним језиком проповеда убиство Јевреја, тврди Леви и додаје да је Хамас, продужена рука Ирана, крив за смрт стотине људи, жена и деце у израелским аутобусима, пицеријама и диско клубовима.
Хамас је локална верзија Ал Каиде

– Хамас је против сваког политичког решења и позива на џихад и уништење Израела. Решење о постојању две државе највећа је ноћна мора Хамаса који наглас сања о једном великом исламском калифату у коме се одрубљују главе, одсецају руке, а жене јавно каменују на трговима. Хамас је локална верзија Ал Каиде, непријатељ Израела и западне цивилизације, али пре свега највећи непријатељ палестинског народа коме ускраћује слободу.

Чак и Египат, најзначнија арапска држава, званично оптужује Хамас за ратни злочин над сопственим становништвом, као и за ескалацију сукоба и крвопролиће. Египат је, као посредник, понудио прекид ватре 15. јула. Израел га је прихватио, а Хамас одбио настављајући ракетирање. Уколико неко слуша вести, могао би да поверује да Израел планира да поново окупира Газу како би онемогућио нормалан живот њеном становништву. Нема веће лажи. Израел се у потпуности повукао из Газе 2005, пре девет година. Нема израелске окупације Газе, нема војног присуства, нема насеља, чак су и јеврејска гробља измештена.

Први пут у својој историји Палестинци су добили територију да на њој изграде самосталан живот. На жалост, уместо да развијају економију, културу и демократију, становници Газе су се на изборима определили за терористичку групу која верује у рат као разлог сопственог постојања. Није Израел тај који напада Газу последњих девет година. Напади на Израел долазе из Газе. Шта бисте ви урадили када би се терористичка организација на вашим границама заклињала на уништење ваше државе, ваших породица и годинама на вас испаљивала ракете? – наводи амбасадор Израела у Београду.

Он тврди да Израел говори истину, али многи не желе да је чују.
– Оптуживати Израел постало је помодарство. Жалосно је што велики део међународних медија уместо да своју оштру критику упери против догматске, антисемитске, терористичке организације, у фокус ставља искључиво једину демократску и слободну земљу на Блиском истоку која се храбро борипротив таласа терора. Немам никаквих очекивања од медија исламских земаља. Упирем прстом у неке европске медије који су у ваше име унапред одлучили да је Израел једини негативац у овој причи. Једнострано, антиизраелско извештавање баца тамну сенку на објективност и професионализам новинарства, наглашава Леви.