Прочитај ми чланак
ДОКЛЕ ЋЕТЕ ДА НАМ ОВО РАДИТЕ
Пре неколико дана премијер Србије, Александар Вучић је изјавио како је понудио Железницу Србије тајкунима Миодрагу Костићу и Милану Беку, међутим од њих није добио никакав одговор.
У свакој нормалној држави је железница од изузетног значаја као важан стратешки ресурс и то се последње нуди на продају. Железница је важна како за одбрану земље тако и у мирнодопским условима, ако жељезницом неуправљају неспособни партијски чиновници коју је виде као плен, она је профитабилна и држави доноси добит.
У народу постоји изрека чега се паметан стиди, тиме се онај други поноси. Докле ћемо слушати да је држава лош домаћин и да све треба приватизовати? Да ли то ми обични грађани постављамо неспособне кадрове који уништавају државне фирме. Ко то поклања имовину државе као алајбегову сламу?
Ми обични сељаци знамо да су сви руководиоци државне имовине изузетно способни када је у питању лични интерес. Из тих уништених државних фирми максимално је исисан капитал и пребачен је у приватне руке на различите начине и сада уместо да се казне људи за недомаћинско располагање јавним добром они и даље напредују, како у финансијском погледу, тако и на државној лествици.
Интересантно је да су једни исти људи миљеници свих система од Слободана Милошевића па до данашњих дана. Господин Костић је добио од европских демократа на поклон три шећеране за по три ЕУР-а. Шећерану у Ковину, која је у свом склопу имала и фабрику алкохола како би прерађивала нус производ меласу, је исекао и продао у старо гвожђе како се ту никада не би обновила поизводња шећера. То је једина шећерана која је могла да користи три врсте саобраћаја и речни и друмски и жељезнички саобраћај.
Шећерана у Зрењанину је доживела сличну судбину. Када се помиње колико људи запошљавају фирме господина Костића никада нико непомиње колико је он радника отпустио или колико је породица уништио.
Због чега се онда железница уништава да би се потом поклањала „способним“ тајкунима Зашто нико неодговара за уништавања државне имовине. Да ли нам следи нова велика способност господе бизнисмена да у старо гвожђе продају железничке шине којих има на милионе тона и као шинске пагове у огревно дрво. Потом би се сви објекти које су градиле генерације стотинама година, на ексклузивним местима у свим градовима, па и мањим местима у Србији, продавали по изузетно високим ценама. Једино се у Србији људи са сумљивим капиталом проглашавају способним. За такве људе политичари су спремни и законе да мењају. Недоказиво је колико је ко из такве работе зграбио, али видимо како у време најдубљих криза тајкуни попут Милана Бека и Миодрага Костића екстремно напредује и богате
Зато се ми обични сељаци питамо, пошто су ови бизнисмени напредовали у ванредној ситуацији, да ли су можда они ратни профитери.
Ми обични сељаци не би поклањали некоме без интереса чак ни половну дизалицу, све нам то треба.
Да ли би премијер некоме поклонио један део његове приватне гараже.
Зато премијера Србије молимо да се непонаша тако као да му је железница дедовина, па да се разбацује са будућношчу и судбином више стотина хиљада људи. Нека остави шеике да ваде нафту, а наше оранице нека остави нашим орачима они то најбоље знају. Власт удара у главу, а поготову апсолутистичка. Довољно је књига прочитао па нека се присети како завршавају апсолутисти.
Још није касно да изабере пут којим ће ићи и како ће га памтити, а памти ти се може веома лоше као и веома позитивно. Не дај Боже да човек има све, а да у ствари нема ништа.
ОБИЧАН СЕЉАК – име и презиме познато редакцији Србин.инфо
(Србин.инфо, фото: А.Станковић)
