Прочитај ми чланак

ОТКРИЋЕ ПРОФЕСОРА ВАСИЋА: Браћа де Жон освајају Београд

0

Зашто су били у Београду, зашто су снимали баш то што су снимали, где су њихове фотографије – још се само претпоставља.

srpska istorija stari Beograd braca de zon

Две године пре почетка Светске изложбе у Паризу, значи 1887. године, Француска влада послала је позив многим државама да учествују на том великом сајму најновијих и најбољих достигнућа у уметности и науци. На списку изабраних држава први пут се нашла – Кнежевина Србија. Србија је била млада држава, тек што је стекла независност на Берлинском конгресу, па је у учешћу на овој изложби видела одличну прилику да свету покаже своје вредности. Судећи по вести коју су објавили тамошњи часописи „Фигаро” и „Мали журнал”, од свих позваних држава Кнежевина Србија је прва потврдила свој долазак!

Баш кад се Србија увелико спремала за Светску изложбу, браћа Де Жон су по Аустроугарској, а по позиву владе, снимала војску и војне објекте. Путовали су по свим деловима царевине. Кад су завршили посао у Војводини, прешли су у престоницу суседне државе, у Београд да фотографијама забележе како се ту живи. Судећи по до сада нађеним фотографијама, зна се да су у Београду боравили у априлу и мају 1888. године.

Важан случај

Какве то везе има са учешћем Србије на Светској изложби у Паризу, и ко су та браћа Де Жон?

Зову се Виктор Едуар, Леон Франсис и Огист Клеман, рођени су у Швајцарској. Потичу из породице с фотографском прошлошћу дугом три генерације. Око 1890. године отворили су атеље „Браћа де Жон” у Француској, у Неилу код Париза. Током наредне две деценије браћа Де Жон фотографишу по читавој Европи. Њихова специјалност били су групни портрети, архитектура и индустријска фотографија. Били су познати, и позивани у разне државе. Зато није нелогично помислити да је и Кнежевина Србија замолила браћу Де Жон да, кад су већ у комшилуку у Војводини, дођу и до Београда како би снимили оно чиме би Србија волела да се похвали пред светом у Паризу на Светској изложби 1889. године.

srpska istorija stari Beograd braca de zon2

О њима, о њиховој каријери и животу, а посебно о њиховој вези с Београдом, сазнало се тек недавно. Открио их је Чедомир Васић, сликар и професор Факултета ликовних уметности у Београду, могло би се рећи случајно. Наиме, истражујући историју униформи и службених одела у Србији, наишао је најпре у једном музеју на две фотографије с потписом браће Де Жон, обе сликане маја 1888. године у Београду, а затим још неколико њихових фотографија и у другим музејима.

Питање ко су они и шта ће они у Београду, навело је Васића на ново истраживање, о браћи Де Жон. Био је то посао који је подразумевао трагање за њиховим фотографијама у мору фотографија по музејима и збиркама Европе, и за подацима о њима по архивама у Швајцарској и Француској и земљама у којима су радили.

Одмах пада у очи, то да су браћа Де Жон радила као мало ко у то време. Долазили су у градове по позиву, снимали шта се од њих тражило, и на крају су наручиоцу предавали фото-албум с нарученим фотографијама. Били су одлично организовани – старији брат је радио у атељеу у Неилу, а млађа двојица су путовала и снимала. Снимке су радили на стакленим плочама, а плоче су слали у Париз на развијање.

Фотографије које су снимили у Русији почетком деведесетих година 19. века су врхунац њихове каријере. Снимили су царску породицу, људе из различитих слојева, градове, архитектуру, споменике, живописне пределе, сеоске свечаности, народне ношње, пољопривредне алатке, индустријска постројења.

Царски фотографи

Фотографија која их је прославила је „Руска царска породица”, снимљена 1891. године пред дворцем у Ливадији на Криму поводом сребрне свадбе Александра Трећег и царице Марије Фјодоровне. Ова фотографија, на којој су Александар Трећи и двадесет четворо чланова царске породице Романов, постала је комерцијални хит и као таква била је много пута умножавана и у каснијим временима. Због ове фотографије додељена им је титула царских фотографа и врата су им била свуда отворена.

„Па ипак”, каже професор Васић, „могли су да снимају све осим папе Леона 13”. Забележили су фотографијом његове приватне просторије, тајне просторије, све његове службенике, гарду, али не и папу. Међутим, браћа су нашла начин како да превазиђу ту препреку – снимили су воштану фигуру папе из Музеја воштаних фигура, и ту фотографију одштампали на корици албума. Ако је веровати анегдоти насталој тим поводом, папа им је рекао:

„Ммм, нисам ни приметио да сте ме снимили.”

srpska istorija stari Beograd braca de zon3

Њихове фотографије откривају да је Европа већ крајем 19. века знала за важност рекламне фотографије. На великом броју њихових фотографија приказана су индустријска предузећа и радионице у Француској, Швајцарској, Русији, Немачкој, Италији. Снимали су и стамбене зграде, друштвене просторије, школе и обданишта за радничку децу, радничке баште или радничке скупове, причајући на тај начин о животу тадашње Европе.

Слике из дворске баште

Професор Чедомир Васић претпоставља да су током априла и маја 1888. године у Београду браћа Де Жон снимила око 200 фотографија. До сада, он их је нашао 26. Све их је показао на изложби у Културном центру Београда и у монографији. Осим први пут објављених фотографија, у монографији је први пут испричана и прича о њима.

Да су браћа дошла у Београд због припреме Србије за Светску изложбу као што се претпоставља, потврђено је само једним, за сад, документом: професор Васић наишао је у дневнику др Војислава Бакића, управника Учитељске школе, белешку из 21. априла 1888. године да су „француски фотографи сликали наше ђаке и наставнике (за париску изложбу)”.

Ако је наведена претпоставка тачна (мало касније ћемо се опет њом позабавити), поставља се питање зашто је Србија упослила баш њих, браћу Де Жон, а не неког другог? „Одговор је једноставан”, каже професор Васић, „зато што београдски фотографи нису могли да фотографишу велике групе на отвореном, нити да израде копије које би биле исто тако добре.”

srpska istorija stari Beograd braca de zon kralj milan4

Београдске групне фотографије браће Де Жон начињене су у духу њихових ранијих радова – снимане личности су постављене тако да се свако види. На њиховим првим београдским фотографијама су наставници и ђаци четири најпознатије школе у граду: Учитељске, Богословије, Прве београдске гимназије и Реалке. Зашто су сликали школе, па зато што је у Европи 19. века просвета била изузетно важна и цењена, па је Србија желела да покаже да просвета има исти такав положај и унутар њене границе. Учитељска школа била је изузетно угледна, што због професора, што због утицаја који је имала на генерације педагога. На фотографијама су овековечени њени професори: књижевник и управник Народног позоришта Јован Ђорђевић, дугогодишњи управник Учитељске школе и ректор Велике школе др Војислав Бакић, сликар и етнограф Владислав Тителбах, музичар Стеван Шрам, лекар и велики посленик српског здравства др Милан Јовановић Батут, историчари и политичари Љубомир Јовановић и Љубомир Ковачевић, и други.

Прва београдска гимназија имала је најуважаваније професоре у Краљевини, чије је мишљење утицало на доношење многих одлука у образовању. Такође, на фотографији ученика Прве београдске су будући стубови друштвеног живота: Владислав Рибникар, Милоје Васић, Настас Петровић, Гргур Јакшић, Војислав Кујунџић…

И на фотографијама војних школа, официрског кадра и појединих јединица су важне личности у историји Србије. Професор Васић истиче фотографију четворице војника, можда 7. пешадијског батаљона, у униформама предвиђеним за различите прилике: свакодневна, парадна, летња. Наоружани су пушкама са бајонетима.

Као изузетно вредне, професор Васић оцењује две фотографије на којима је краљ Милан. Снимљене су у дворској башти у Београду. На првој је краљ Милан у паузи игре крокет, која је тада била изузетно омиљена у Европи, у друштву четири непознате даме, двојице такође непознате господе, и ађутанта, артиљеријског мајора Илије Ћирића. Они се налазе испред баштенског сточића са столицама. Друга се зове „У кругу званица”, а приказује српског краља у великом друштву дама и господе испред дворског здања у лежерној атмосфери пролећног теферича. Вероватно је да су обе фотографије снимљене истог дана, зато што се на другој види неколико личности са прве фотографије, и зато што неки од њих држе штапове за крокет.

Без имена

Какав је утисак фотографија браће Де Жон био у Паризу на Светској изложби? Не зна се. Питање је да ли су уопште и стигле до Париза. Наиме, у Општем званичном каталогу париске изложбе нема помена о браћи па би могло да се закључи да су они дошли у Србију самоиницијативно, мада, имајући у виду две слике на којима је краљ Милан, њихов боравак је очигледно подржао двор.

srpska istorija stari Beograd braca de zon srpska vojskaЊихових имена нема ни у извештају Одбора за париску изложбу који је окупила српска влада с намером да се стара о представљању Србије на Светској изложби.

Све то доводи у питање поменуту претпоставку да су браћа допутовала у Београд како би помогла Србији да се што боље прикаже свету.

Истина, у опширном списку свега што је Краљевина Србија изложила у Паризу, помињу се „16 урамљених фотографија Српске државне железнице” и „двадесет четири велике фотографске слике које су приказивале фабричке зграде и унутрашње делове свију радионица” али то не потврђује да су творци тих фотографија браћа Де Жон.

Рад браће де Жон је велика тема – њихове фотографије откривају и како је изгледала Европа крајем 19. века, и како је живела, и шта ју је занимало, и како је размишљала.

Откриће професора Васића само је начело све што би требало знати о њима и њиховим фотографијама. Зато је могуће веровати да ће бити откривена и истина о њиховом боравку у Београду 1888. године.

Фотографије из Историјског музеја Србије, Музеја Града Београда, Педагошког музеја и из приватне збирке Александра Ђурића из Париза

(Политикин забавник – Соња Ћирић)