Прочитај ми чланак
Када би у ред стали сви банкарски дужници који имају проблем да исплате рате кредита, била би то колона од чак 20 километара. А када би се наређали њихови дугови, добили бисмо суму од чак 632.455.000.000 динара. Фото-робот просечног српског дужника није лако направити.
„Има грађана који су остали без примања којима је или умањена или није исплаћивана плата и то је једна социјална слика која банкарима прави проблем да дођу до пара. Међутим, има и оних који за наше услове имају добре плате, али показују финансијску неодговорност“, каже Душан Узелац, аутор сајта Каматица.
Оно што купимо најбрже на кредит, то нас кошта највише. А када дођемо у невољу да каснимо са ратама, банкари, барем они које смо пронашли у време годишњих одмора, кажу да има начина да се из дугова исплива.
Ако предупредимо проблем, лакше ћемо га решити него ако је клијент у црвеној зони. Има много могућности да се узму репрограми, грејс, продужење рока, зависно о тога какав је проблем“, каже Славко Царић из Ерсте банке.
Проблем постаје очигледан када доспе рата коју зарада не може да покрије.
Чак сваки десети кредит у Србији сматра се ненаплативим. Дуже од 60 дана касни се највише за кредитне картице, затим за лизинг. Чини се да најмање тешкоћа грађанима праве кредити.
Грађани Србије дугују више од две просечне плате, али у том негативном тренду нисмо најгори у региону. Хрвати дугују четири, а Словенци пет хиљада евра.
Да би изашле колико-толико на крај са дуговима, комшије су увеле могућност личног банкрота. У Словенији се примењује, а у Хрватској се већ две године најављује и упоређује са стечајем.
„Дужнику се прави слика његове имовине и то му се покаже. Ако је имовина већа од дуга, то је лако, често људи мисле да не могу да врате, али онда се нађе викендица или комад земље, виноград, па ако се то прода добровољно – онда се он реши дугова“, каже Зоран Бохачек из Хрватске удруге банака.
Према његовим речима, онај ко прогласи стечај одриче се имовине, не може бити власник ни некретнине ни аутомобила и то је велика казна.
Лични банкрот примењује се и у Немачкој, Француској, Белгији, али се у Србији такав модел никада није озбиљно разматрао.
„Тај закон је сложен јер улазите у кућу, у породицу, у односе и то разрешити законски није лако, други разлог је то што банке у Србији нису ни много заинтересоване за то јер већ постоји закон да кад нешто не плаћате – они врше пленидбу ваше имовине“, каже професор Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.
Када банкротирате, добијете личног старатеља који вам даје џепарац – најчешће тек у износу социјалне помоћи. Зато, ако сте се пружили више него што вам могућности дозвољавају, савет је: до детаља направите списак месечних обавеза и на време се јавите банкару. Дуг неће нестати сам од себе.
(РТС)
