Прочитај ми чланак
За 100.000 евра у строгом центру Београда може да се купи стан од 55 квадрата.
Мања квадратура у региону купује се једино и Љубљани, где за тај новац може да се нађе мало већа гарсоњера, и Загребу, док у Бањалуци толико кошта трособан стан од 85 квадрата.
Према истраживању “Блица”, ни у једном од шест главних градова република некадашње Југославије, квадратни метар у самом центру не може да се купи испод 1.000 евра. Најскупља је Љубљана са просечном ценом од 2.600 евра по квадрату, следи Загреб са 2.300, а онда Београд са 1.800 евра. У Тирани, квадратни метар у центру кошта у просеку 1.600 евра. Већ на периферији главног града Албаније цена је готово три пута мања и креће се око 660 евра.
Већи стан него у Београду, и то за просторију од 10 квадрата, за исти износ може да се купи у Подгорици и у Сарајеву. Од укупно седам градова у којима смо анализирали тржиште некретнина, Београд је трећи по скупоћи. То је својеврстан парадокс, јер се по висини просечне плате Србија, односно наша престоница, налази на зачељу са Македонијом и Тираном. Са просечном платом од 380 евра, која је једна од најнижих у окружењу, имамо некретнине које су по ценама у врху листе региона.
– Тржиште се не формира према стандарду становништва, већ по тражњи. Имам клијенткињу која је спремна да плати 300.000 евра за стан на Врачару или Старом граду. Показали смо јој неколико станова али се њој ниједан није свидео. Она тражи да стан буде у новој згради, да има гаражу, подрум, лифт… То не може да се нађе. А чим нечега нема, онда је скупо. То је та рачуница – објашњава Недељко Малиновић из агенције “Лагат”.
А рачуница грађана је следећа: за стан од 55 квадрата који кошта 100.000 евра у центру Београда, грађанин са просечном зарадом од 380 евра мора да ради 21 годину и девет месеци, под условом да плату не троши и ништа друго не плаћа. Од нас једино више морају да раде Македонци. И то четири године више.
Најмањи број плата потребан је Словенцима са просечном зарадом од 1.000 евра – осам година и три месеца. Хрватима треба три године и два месеца више, а Црногорцима 18 година и три месеца.
У Босни и Херцеговини, у којој је просечна зарада око 450 евра, за стан у центру Сарајева од 100.000 евра треба да се ради 19 година и седам месеци.
За 100.000 евра највећи стан би могао да се купи у Бањалуци, јер је просечна цена квадрата у центру града 1.170 евра, док у Скопљу квадрат кошта око 1.250 евра.
Лоша понуда некретнина није уочљива само на тржишту Србије. Исти проблем имају и у Хрватској, БиХ, Македонији и Црној Гори, али то не обара цене, бар не значајно.
Нишлијама до стана треба 29 година
У Србији је Београд најскупљи по цени квадрата, али београђанима истовремено треба мање година да до истог дођу. У Новом Саду просечна цена квадрата у центру града је 1.200 евра. За 100.000 евра у највећем граду у Војводини може да се купи стан од 83 квадрата.
У Нишу је квадрат јефтинији за око 200 евра што доноси 20 квадрата више него у Новом Саду. С друге стране Нишлије за тај стан морају да раде чак 29 година и седам месеци, осам више него Новосађанима.
У Приштини где је просечна плата 330 евра за стан од 78 квадрата, који може да се купи за 100.000 евра, морало би да се ради 27 година и седам месеци, под претпоставком да цела плата иде на то.
(Блиц)
