Прочитај ми чланак
Аустријанци 1915. године улазе у Трстеник. Са највишег места носе наређење да на градском гробљу пронађу леш мајора Танкосића. Упркос камуфлирању, упркос труду четника да свог војводу и његово почивалиште заштите од скнављења, Аустријанци, уз помоћ издајника, проналазе гроб. Скрнаве, ријући слојеве прошлости. Један локални апотекар ( Трајковић ), не само да је показао гроб, него се и сликао са официрима двојне монархије.
Овековечи га, тако, око камере ратне 1915. године крај гроба четничког војводе, легенде које се и Беч ужасавао..
Након ископавања следи и отварање сандука, затим шкљоцају фотоапарати.
Одмах мађарски, аустријски, немачки и други листови , на видним местима, неки чак и на насловним странама објављују „ Тигар је мртав “ … „ Крај Воје Танкосића“!!!
„ Да би српску легенду , наше су власти наредиле ексхумацију гроба Воје Танкосића и установиле његов идентитет“…
Напомена… Апотекар Трајковић је после овог срамног чина наставио успешан апотекарски рад, убрзо се преселио у Београд и отворио неколико апотека… за време Другог светског рата сви његови потомци стрељани су на Бањици.
После фотографисања, леш је остављен да га трстенички пси развлаче по гробљу.
Ипак је неки надахнути родољуб, мештанин сахранио оно што је остало , а после рата обележио гроб само њему познатим знаком, а када се рат завршио, на том месту му је поставио дрвени крст са именом. Тело војводе Танкосића пренето је из Трстеника у Београд возом, 6. октобра 1922. године , у пратњи мајке и четника.
Воја Танкосић живео је свега 35 година. Неке владаре је убијао, друге свргавао, треће доводио на власт. Политичаре је често тукао и претио им али не без разлога…
Од Воје шамаре је добио и Винстон Черчил… О овом догађају пише Александар Дероко, у књизи „Мангуплуци око Калемегдана“: „Винстон пролази Оријент експресом кроз Београд, где воз застаје неколико сати. Черчил одлучи да протегне ноге и разгледа престоницу о чијим је житељима тако лоше писао. У ресторану код „Грчке краљице“ одлучује да се освежи. Та вест се брзо прочула. Обавештен је о томе и млади поручник Танкосић. Дојурио је у кафану као без душе, испсовао и ишамарао надобудног Енглеза, тако да га је морала жандармерија отпратити до воза. Инцидент је након званичних извињења изглађен, а касније, због каријере коју је начинио Черчил, о томе се није смело ни говорити.“ Занимљиво је да Черчил због још једне епизоде из младости није има пуно разлога да по добром памти Србе. Његова мајка, Џени, била је позната по бројним љубавним аферама. Један од њених љубавника био је и српски краљ, Милан Обреновић.
