Прочитај ми чланак

Неутрална Србија вежба са војскама САД и Русије

0
Припрема тенковских посада за такмичење у Русији (Фото Медија центар „Одбрана”)

Припрема тенковских посада за такмичење у Русији (Фото Медија центар „Одбрана”)

Иако су добрим делом своје политичке каријере, док су изговарали „часна пионирска”, држали шипак иза леђа, сада су ставили руке на сто. Некада се Томислав Николић залагао да асистира свом лидеру Војиславу Шешељу који је озбиљно разматрао акцију подизања белог мермерног споменика у Кући цвећа и забијања глоговог коца у маршалове остатке.

Прошло је више од двадесет година од тада. Председник Србије сада признаје да је у данашње време концепт Титове спољне политике једини прави избор. Ни његов политички син, премијер Александар Вучић, такође се не одриче Тита, мада уместо Кардеља, као идеолога бира Вебера.

Шеф дипломатије Ивица Дачић, у новом глобалном поретку, не види ништа паметније него што је политика несврставања, што је и идеја водиља политике једног од Дачићевих претходника у фотељи шефа дипломатије, Вука Јеремића. С тим што, Јеремић, за једног од својих узора, узима дипломату и генерала Кочу Поповића.

Ако се сложимо да не постоји живот после живота, изгледа да постоји политика која је за земљу на периферији Европе, која тако радо уме да прави погрешне изборе, ипак бесмртна. Дакле, парола сарадње и са Американцима и са Русима и рециклирање политике несврставања, или, боље рећи, политике неутралности, коју је за собом оставио Војислав Коштуница, пре него што је нестао у амбису испод цензуса, данас може да гласи: „И после Тита – Тома, Вучић и Ивица!”.

Наиме, док је политика несврставања подразумевала дистанцирање од војних блокова – тадашњег Атлантског и Варшавског пакта – у редизајнираној маршаловој политици влада правило – „и са Америма и са Русима”. Управо је један од најважнијих аспеката такве политике новог несврставања њена међународна војна сарадња. Од када је избила криза у Украјини, Србија је постала једина земља у Европи која изводи војне вежбе и са оружаним снагама Русијеи САД. Министарство одбране Србије, наиме, унапређује сарадњу у области одбране са Русијом у складу са својим спољнополитичким опредељењима, али и Декларацијом о стратешком партнерству коју су потписали председници Србије и Русије, Томислав Николић и Владимир Путин, 24. маја 2013. године у Сочију.

– Ангажовањем највиших званичника Србије дошло је до знатног побољшања и осетног интензивирања сарадње у области одбране. Ово се посебно односи на унапређивање војно-војне, војно-образовне, војно-медицинске и војно-економске сарадње. Квалитативно садржајнији односи осликавају се и кроз потписивање Плана билатералне војне сарадње, што је реализовано 12. марта 2014. године. Наведеним планом за реализацију су предвиђене укупно 24 активности у Србији и Русији – каже наш саговорник из Министарства одбране.

Истинско захуктавање сарадње са Русима представља договор о заједничкој српско-руској вежби специјалних и ваздушно-десантних снага ВС и Русије, чије се извођење планира у периоду септембар-октобар 2014. године о чему је „Политика” већ писала. Припадници ВС ће у августу учествовати на Тенковском биатлону у Русији. На полигону „Међа” код Ниша више од две недеље трајале суизузетно тешке припреме наших тенковских посада које ће до половине августа учествовати на „плесу тенкова”, такмичењу које, према замисли организатора, треба да постане незванично светско првенство припадника оклопних јединица.

Кокетирање са Русима у ваздуху и на копну не значи да је Србија, у геополитичкој романси, преварила старог партнера. Све време Министарство одбране и Војска настављају са развојем билатералне војне сарадње са САД. Најзначајнији вид таквог војно-дипломатског очијукања спроводи се са Европском командом Оружаних снага Америке. Пре три године, десет падобранаца из те команде обучавало се у планинама Србије, са члановима елитног 63. падобранског батаљона.

Последња заједничка вежба у склопу сарадње са америчком војском, под називом „Платинасти вук 14”, одржана је од 30. јуна до 11. јула 2014. године у бази „Југ”, на којој су учествовали војници из земаља НАТО као и оних који би радо у НАТО-јато.

У октобру се у Србији зато може догодити својеврсни војно-дипломатски парадокс глобалних размера, па да руски падобранци буду у ваздуху, а амерички маринци на копну, у околини базе „Југ”, где ће спровести наставак вежбе „Платинасти вук 15”.

Званични Београд, такође, није одустао да са Американцима одржава војничко савезништво кроз Програм државног партнерства, где Министарство одбране и ВС развија везе са Националном гардом Охајо.

Управо су ти контакти кључни за даљи развој базе „Југ”, односно Центра за обуку јединица за мултинационалне операције ВС, што подразумева и практичну обуку у пружању помоћи цивилном становништву приликом кризних ситуација и елементарних непогода и катастрофа, као и реализацију пројекта „Хуманитарне асистенције”, односно реновирање предшколских установа и основних школа у Србији. Ни овде Србија не плеше само са једним партнером, јер у Нишу већ функционише српско-руски хуманитарни центар који такође има амбицију да постане регионални.

Са Американцима је наша Војска блиска и у областима медицине, развоја свештеничке службе, школовања и усавршавања припадника Министарства одбране и ВС, као и донацијама које се реализују у оквиру Програма безбедносне помоћи Владе САД.

Спољнополитички прагматизам војне сарадње Београда са двема суперсилама провладини аналитичари сматрају државнички мудром и дугорочно одрживом политиком. Нато-лобисти критикују ново несврставање, односно, државно прокламовану неутралност, изгласану у парламенту. Али, Србија ће, приближавањем ЕУ, морати да своју европску политику усклађује са бриселском. Има ли ту простора за реинкарнацију „маршаловог плана” на српски начин, што би значило: вежбај што више са свима, како би остао што даље од њих!

(Политика)